Речник српског језика

петак, 29. октобар 2010.

Поезија за душу

Тешко је тачно одредити животно доба у коме почињу први љубавни немири. Поуздано се зна, да за њих никада није касно. Још један период живота свих нас је детињство.

    У детињству, ако не ранијем, онда оном каснијем, свако од нас прочитао је бар неке песме и књиге наших великих писаца и песника.
    Као што кажу први стихови песме "Прва љубав", нашег песника М. Антића:

                                         "Наиђу тако дани,
                                          бану у очи као вездане кише.
                                          Око носа се нека шарена нежност исплете.
                                           И ти-станеш.
                                           И не знаш: да ли си или ниси више
                                           оно обично,безазлено дете".


 Ево једна песма Крстивоја Илића, за све ђаке:

                             "Где си душо, где си рано?
                              Убише ме школским планом!
                              Све лекција до лекције,
                              све секција до секције.
                              Укључени седам сати,
                              као да смо апарати!
                              Не чуди се што сам мрачан,
                              што вечерас нисам тачан.
                              Како да ти будем ведар,
                              цео дан сам био редар?!"

Ипак, када сам тужна, заљубљена, срећна, сама... увек радо узмем и прочитам неку лепу збирку песама ("Срцологија"), и углавном се "пронађем" у стиховима, бар неких песама.


                                                

        Када сам сама... 

                                                    "Не,немој ми прићи!
                                                     Има више дражи ова слатка стрепња,
                                                     чекање и стра'.
                                                     Све је много лепше донде док се тражи,
                                                      о чему се само тек по слутњи зна".




                                                                                          Десанка Максимовић
Када сам срећна... 

                   "Добриша из Првог А,    
                    хвали се да свашта зна.
                    Тај "мајстор" из Добрне
                    све наглавце обрне.
                    Предложио Божени
                    да се њоме ожени!
                    А Божена Добриши:
                    Нос, јуначе, обриши!"

                                                              Никола Дреновац

Када сам заљубљена...



             "Чека те једна мала тајна,
              и два пољупца од прошлог лета.                 
              Чека те једна роза машна                         
              да мало обалом уз тебе шета".
                                                                       Љиљана Дашић      

Уз дружење младих са неким од ових песама, сатканим од љубави, жеља нам је да израсту у људе који ће једни друге разумети, поштовати и волети. Зато, када имате неко осећање које не можете дефинисати, јер ни сами нисте сугурни шта је, прочитајте неку књигу или неку од ових песама и сигурно ће се наћи нека која вас описује.
                                                               
                                                                                   Љиљанa Милић VIII-3

среда, 20. октобар 2010.

Немања Паштар - "Странац у кући"

Ово је прича о девојчици, њеној мајци и догађањима који си унели пометњу у њихове мирне животе. Питате се где је у свему томе девојчицин тата?! Она је одрасла са мамом, а тату није никад ни упознала.
Живеле су у свом стану мирно и без трзавица, све док...  Мама је срела човека који ју је освојио свим срцем, сматрала га је својом другом половином. Девојчици се то, ако њу питате, уопште није свидело.
Имала је потребу да с неким подели своје незадовољство због новог "тате". Другарица, којој се поверила, саветовала јој је да хитно нешто мора да уради поводом тога.. Тијана, тако се зове наша јуњакиња, досетила се, једног по њој , генијалног плана. Направиће неред у соби и тако навести маму да уђе и поспреми собу. Док мама буде спремала, она ће њен дневник оставити као замку, мама сигурно неће одолети, а да га не прочита. Тада ће мама сазнати колико она пати, и колико жели да се нови члан одсели из њиховог дома.
Тијана се осећала тужно и усамљено, најболније јој је било што мајчину љубав мора да дели, тамо са неким Урошем. Дневник је пронашла тамо где га је и оставила. Мислила је, план је пропао, мама га није прочитала. Међутим, после два дана, када је дошла из школе видела је маму како плаче, схватила је да је мама дневник ипак прочитала.
Осетила се кривом, много се кајала. Планирала је да напише писмо Урошу, али се ипак одлучила да га посети и лично му искаже своје кајање. Отишла је с намером да га врати кући, а мами врати осмех на лице.
Када је стигла, рекла је Урошу: "Молим те врати се, и учини маму поново срећном". Урош је у почетку застао без речи, а потом рече: "А да ли би ти волела да се ја вратим?"
Тијана усхићено рече: "Наравно да бих волела!" Урош се вратио и поново су били срећна породица ...



Немања Паштар, писац моје омиљене књиге, по струци је инжењер машинства. Рођен је у Београду 1966.
Осамдесетих година правио је компјутерске игрице, деведесети је радио као радио водитељ, диско-џокеј и канцелариски службеник .
Прву причу за децу написао је почетком миленијума. Живи и ради у Марибору, у Словенији.

Александра Веселиновић VI -1

среда, 13. октобар 2010.

Изреке о књигама

   Библиотека, најлепша просторија у нашој школи, са много лепих, занимљивих књига и предобром наставницом, која нам је организовала секцију. На секцију идем са другарицама, па сам добила тему за нашу интернет страну да пронађем десет лепих изрека о књизи...
Мени се ове допадају, а ви пронађите још неке, прочитајте и проследите их нама...

    
  ***
 Књиге су наше најтише
  и најверније пријатељице,
  најлакше је доћи до њих,
  дају најмудрије савете
  и најстрпљивије су учитељице... (Чарлс В. Елиот)

      ***
 Никад не судите о књизи
  по филму... (Џ. В. Иган)

      ***
 Слободно дарујте књиге
  за празнике од њих се никад не гоји,
  ретко се згреши
  и вечно су ваше... (Леонор Херши)

      ***
 Читање је за ум,
  оно што је вежба за тело... (Сер Ричард)

      ***
 Да бисте уништили културу,
  не морате спалити књиге...
 Довољно је да људи престану
  да их читају... (Реј Бредбери) 

      ***
 Литература је посао у којем непрестано
  мораш доказивати своју надареност људима
  који је немају... (Жил Ренар)

      ***
 На свакој књизи
  која значи добро уметничко дело,
 могло би се написати:
  "Отето од живота,
 мога и вашега."  (Иво Андрић)

      ***
 Наш је живот књига
  која се пише сама...
 Но понекад не разумемо
  шта је аутор хтео да каже... (Жилијен Грин)

      ***
 Добра је она књига која се отвара с очекивањем, 
  а заклопи се са коришћу... (А. Б. Алкот)


За крај песма за сладокусце:
                              
             Љубитељ књига

            Обожава књиге
             Било које врсте
            Када до њих дође,
             Он оближе прсте... 

                      ***
            Тај у књиге уђе
             И духом и телом
            Сваку од њих сматра
             Својим главним делом...

                      ***
            Ишчитава помно
             По неколико пута,
            Када им се допадну,
             Он их просто гута...

                      ***
            Чита без разлике
             Модерне, класике,
            Од књига баш живи
             Један мишић сиви...

Влада Батинић    

                                                                      Јована Крчединац VIII3
                                

петак, 8. октобар 2010.

Moja омиљена књига

   У нашој библиотеци постоје многе забавне и добре књиге, а једна књига ми се највише свидела. Она се састоји из три дела:
"Воли те твоја Клер, "Није фер, Клер"  и "Чик ако смеш, Клер". То је једна од најбољих

тинејџерских књига које сам читала.Књига говори шта се догађа тринаестогодишњој Клер и њеној јединој другарици Елси. Клер је девојчица која воли мушке ствари и која се облачи другачије од остатка екипе. Супротност је њена другарица Елси, која воли моду, дружељубива је и духовита. Клер се дружи и са Полом, јединим дечаком,  који је разуме. С Полом дели страст према стриповима и филмовима. Елса није таква. Она је много зрелија и дружи се са осталом децом. Сасвим је посебна. А да, заборавила сам да вам кажем, њу је Клер створила у својој машти . . .Клер је помислила да је дошло право време да се растане од Елисе? Али, да ли ће Елиса то хтети?

                                               

У другом делу, " Није фер, Клер", пошто Елси одлази, Клер почиње током распуста да се дружи са Алисон, новом девојчицом у крају. Међутим, једна девојчица у школи, која је звезда, решила је да јој преотме нову другарицу.
Да ли ће у томе успети?
                                           
                      
Клер се налази у много тешки ситуација. Свакако ћу памтити  када се Клер разболела, а тог дана је имала аудицију за леди Магбет, Шекспирову драму.
Мама је била искључива по питању аудиције. Клер није могла да замисли да се не појави тамо. Размишљала је, и на крају је назвала другарицу Алисон и рекла јој да оде на аудицију, да прича са главним продуцентом, Ериком,  док она смисли начин како ће доћи. Да ли је Клер добила улогу или не? Сазнаћете само ако прочитате други део књиге "Није фер, Клер".
Ивон Принц
                Мислите да је крај? Али није, и даље се нижу Клерини доживљаји. Појављивањем Клериног старог друга Пола све се мења. Полов долазак поставља питање да ли ће се појавити Елис и поново се окупити стара дружина? А,остатак приче топло вам препоручујем да сазнате читајући ове лепе и забавне књиге.

                                                                    Тамара Берак VIII- 3

понедељак, 4. октобар 2010.

Препоручујем књигу " Треснућу вас, бранила се Ема "



Почетком школске године, посвађала сам се са једном другарицом. Она не иде у моју школу.Биле смо добре другарице, све док у њену школу нису дошле нове ученице, с којима се она толико спријатељила да мене уопште није  није ни примећивала. Те девојчице су биле у такозваном " високом " друштву, које је мојој другарици пријало јер је била у центру пажње.Међутим, када сам је срела, питала сам је шта се догађа, али уместо да ми одговори, почела је да прича како ја више нисам за " њено друштво " и покушала је на све начине да ме изманипулише.Осећала сам се веома изиграно и безвредно. Зар баш она којој сам поверавала скоро све тајне?! Сасвим случајно, под руке ми је дошла ова књига и читајући је, помогла ми је да, на неки начин створим свој став и супротставим јој се. Рекла сам јој да тако више не може и да, ако се већ не дружи са мном, не може ни да манипулише мноме. Она је схватила да тако не може да се понаша према мени, јер ја то не дозвољавам и одустала је.

          Ова књига нам говори о томе, на који начин да се суочимо са злобом и непријатностима разних врста.Наравно, при томе наилазимо на разна искушења.
          Ема и њени пријатељи, не могу више да поднесу да их свакодневно малтретирају девојчица Ева и њена банда. Они иду у исти разред као и Ема и њени пријатељи. Проблем је још већи, што они немају храбрости да кажу својим родитељима за своје " мучитеље ".
          Емини родитељи су превише зузети својим послом!? Њена учитељица, Вицигманка, свима познатија као Вицкаста,није желела да се било ко осети запостављеним, па своју муку није имала са ким да подели.
           Они који немају храбрости да кажу своје мишљење и да се супротставе ономе ко покушава да их угрози на било који начин, треба помоћи.
            Некада је потребно само мало подршке, од неког кога волите да бисте успели да дођете
до свог самопоуздања.         
           Еми се Ева јављала чак и у сновима: Ема је пратила Еву. Ева је била у некој канцеларији, причајући са неким старијим човеком, који јој је рекао да није лепо то што чини Еми и њеним пријатељима. Иако се Ева правдала, Еми је то дало храбрости да јој се супротстави.
   Да ли се Ема супротставила Еви и на који начин, то можете сазнати само ако прочитате
ову књигу.
                                                      Нешто о писцу
Оригинaлно издање

Елизабет Тејлор је рођена у Минстеру, у Немачкој. Пише за децу и омладину. Добитница је угледне немачке награде за омладинску књижевност, за књигу " Ана трчи ",у којој се снажно бори против ћутања о злочину.
                                                                            Јована Марјановић  VIII-2