Дани Отворених врата

Ми смо чланови библиотечке секције. Наш циљ је да вам представимо неке од наших активности које од ове школске године можете да погледате на блогу библиотеке.

 Значи, блог  наше библиотеке је место где можете да сазнате шта има ново у библиотеци, које се књиге највише читају и слично. Како да то урадите. Постоји неколико начина. Најједноставније је да укуцате адресу нашег блога у било који од претраживача који користите. Пошто знам да већина поседујете фејсбук профил, поседује га и библиотека, а на њеној страни је линк који вас директно води на блог. Исто тако кад сте на блогу, директно, пречицом, стижете до фејсбука. Није тешко, видећете и сами.

На блогу можете видети који су то постови најчитанији, и наравно проверити зашто. Потом веома је занимљив списак линкова који вам могу помоћи при изради додатних задатака, реферата или слично,  јер обухватају готово све области, а на њима сигурно можете пронаћи неке од информација које су вам потребне.

Блог можете претражити уз помоћ гугловог претраживача, али и притиском на дугме Прати  можете  пратити  наше активности.  До сада имамо четири  "пратиоца".     

Посебно је занимљива анкета која се тренутно односи на то ко утиче на ваш избор књиге. Када одаберете неки од понуђених одговора, кликнете у кружић, а затим ваш одговор потврдите притиском на дугме Vоте ( односно што значи гласај).

Знам да је вама то можда тешко, али нама који смо писали радове лепо је кад добијемо коментар од вас за свој рад. Није тешко покушајте. Прво изаберете коментар. Отвара вам се прозор у коме пишете шта мислите о прочитаном, и молимо вас обавезно се потпишете, а потом изаберете профил. Најједноставније је да изаберете Анониман, и остало вам је само да притисните дугме Пошаљи.

За крај смо вам оставили мало занимљивости. На блогу можете видети бројеве који показују колико је вас до сада посетило наш блог и прочитало постове. Међутим, погледајте како то изгледа по државама. Које су то државе, односно њени становници читали оно што смо записали.

Хвала вам на времену надам се да ће те нам се придружити кроз читање наших радова, али и можете  дати и свој допринос. Позив стоји.

Јохана Шпири: "Хајди"

Крајем 19. века, швајцарска књижевница Јохана Шпири створила је лик лепе и одважне Хајди, вероватно ни не сањајући да је тиме заувек ушла у срца милиона девојчица, али и дечака широм планете.Вредност књижевног лика, као и њен успех код најмлађе публике, учинили су да Хајди подједнако млада закорачи у 21. век, где старе, добро познате авантуре само добијају ново визуелно рухо. 

Пуне топлине, племенитих осећања и храбрих поступака, ове приче су симбол бољег и хуманијег света, који нам својим срцем открива Хајди.
Ово је прича о девојчици, њеној тетки и догађајима који су унели пометњу у њен миран живот. Питате се где су у свему томе девојчицини родитељи!? Родитељи су јој умрли кад је она била мала. Одрасла је са тетком. Живели су у граду мирно све док...... Њена тетка је нашла посао у другом граду као служавка.Одлучила је да Хајди одведе на село, код деде.
  Чим су стигле на село, Хајди је потрчала одушевљена призором и лепотом природе. Деда кад је видео Хајди, није могао да верује својим очима.Тетка му је саопштила  да је она чувала Хајди од кад су јој умрли родитељи, и да је сад ред на њега. Деда је збуњено рекао да не зна ништа о деци, али тетка је поручила да мора да се снађе.  

Хајди је изабрала место где ће спавати. Од сламе је направила кревет, а деда јој је донео постељину. Полако су почели да се привикавају једно на друго, негујући постепено однос препун љубави.
Чим би свануло девојчица је трчала напоље, како би ишла са Петром и козама у планине. Тако је било сваког јутра све док није стигла зима и Петар није морао да  крене у школу. Обрадовала је вест да је позвана у недељу  код Петрове баке на ручак. Петрова бака је била слепа. То је девојчицу јако растужило. Међутим, јако јој се свидела, уживала је у сваком тренутку у њеном присуству.

  Следећег јутра су се Хајди и деда изненадили доласком тетке. Она је дошла по Хајди како би је водила у град. Деда је био тужан што  остаје сам.
  У новој кући се највише спријатељила са Кларом. Хајди и Клара су биле нераздвојне. Кларина бака научила је Хајди да чита и  пише. Бака је одлучила да са Кларом и Хајди оде у посету
на село, Хајдином деки.

  Девојчициној срећи није било краја. Није ни слутила које изненађење ће им  донети пут на село. Ништа више није остало исто. Ако још нисте прочитали ову књигу, прави је тренутак за то.
Сазнајте шта се догодило даље са Хајди, Кларом и Петром........

   Наташа Лаћарак   VI - 2

Виртуални интервју са Николом Теслом

Ученик: Добар дан господине Тесла! Како сте?

Никола Тесла: Добро сам, хвала на питању.

Ученик: Господине Тесла, да ли бисте желели да нам кажете нешто о Вашем детињству?

Никола Тесла: Рођен сам 10. јула 1856. године у селу Смиљане. Мој отац је био православни свештеник и звао се Милутин. Моја мајка се звала Ђука и била је веома вешта и интелигентна домаћица.

Ученик: Да ли имате сесту или браћу?

Никола Тесла: Да, имам. Њихова имена су: Милка, Ангелина, Марица и брат Дане.

Ученик: Господине Тесла, да ли бисте могли да нам испричате једну анегдоту из Вашег детињства?

Никола Тесла: Хмм... Испричаћу вам једну анегдоту које се радо сећам. Иако сам имао само три године, десио ми се један интересантан случај с мачком по имену Мачак. Једне вечери, држећи у крилу Мачка, повукао сам руку кроз длаке на његовим леђима.Осећао сам се чудно. На стотине варница се ни од куда створило. Погледао сам у свог оца очекујући одговор. Отац ме је погледао и рекао ми: 

"Никола, то је сигурно био електрицитет". Први пут сам тада чуо за то.

Ученик: Можете ли нам открити разлоге Вашег одласка у Америку?

Никола Тесла: Па, слушајте, ја у Америку нисам отишао зато што сам имао потребу да видим каква је Америка, већ баш напротив. Отишао сам због једног тужног разлога. Нажалост, сазнао сам на суров начин да ме тамо људи више цене, него у Србији. Није ме то радовало, али то је било добро за мој научни рад.

Ученик: Познато је да сте имали много изума. Можете ли нам навести макар један?

Никола Тесла: Наравно. Вршећи експеримент у Колораду Спрингсу пустио сам струју кроз високе стубове које сам изградио. Зачула се громогласна грмљавина. Котурови су се спуштали, а били су дугачки чак и до 100метара.

Ученик: Шта би сте препоручили младим изумитељима?

Никола Тесла: Препоручио бих им да смело прате своје снове, да буду упорни да их остваре. Нови изазови не требају да их плаше, него да их гурају напред, према своме циљу.

Ученик: Хвала Вам на времену које сте одвојили за овај разговор.

Никола Тесла: Било ми је задовољство.

Ингрида Цинкоцки V1         Магдалена ВладисавV2

Моја прича

 Од много књига које се налазе у полицама наше библиотеке одлучиле смо да вам представимо Едицију  "Моја прича". Најчитаније књиге су: "Како сам поново постао Саша", "Странац у кући", "О дугмету и срећи"... Те књиге су веома забавне. Оне се препоручују  млађим читаоцима, али и старији читаоци могу да уживају у њима. Књиге из Едиције "Моја прича" крију много емоција. Из сваке може много да се научи о људима и њиховим реакцијама на различите ситуације.Све их  карактерише  срећан крај.   

 

                      
Ми смо одлучили да вам представимо књигу: "Како сам поново постао Саша". Док Саша није кренуо у школу, нико му се није ругао због дебљине. Његова мама га је стално хранила и била је поносна на његов изглед. Њена омиљена реченица била је да снага улази на уста. У школи су га називали погрдним именима. Саша се због тога осећао одбачено, почео је да увлачи стомак и да измишља начине како да сакрије своје килограме. Покушао је да свој проблем  подели са Зриком, Ушкетом и Носоњом, али они су му били слаба утеха. Своју муку покушао је да сакрије од својих укућана, али није успео.То је допринело да се осећао још више неуспешан јер сада и они брину због њега. 

                           

Међутим, Саша је заволео једну девојчицу,  Ану. Љубав према Ани променила је Сашу, и радњу ове књиге повела је у ненаданом смеру, а у којем,открите сами.  

                                                 

Писац ове књиге је Снежана Гњидић, рођена је 1962. године у Београду. По струци је драматург. Написала је ТВ драму "Сестре", написала је још много речи, реченица, писама, критика, сценариjа, прича и рекламних порука. И данас то ради.



    

                                                Јелена Петковић V3 и Теодора Грујић  V3