Виртуелан интервју са Светим Савом

Ученик: За Србе је одувек била највећа срећа  и дар од Бога имати што више деце. Стефан Немања и његова супруга Ана већ су имали два сина. Молили су Бога да им подари још једно мушко дете. И Бог се смиловао и благословио их Вама.
Свети Сава: Јесте, моји родитељи су ме добили под старост, али су ме јако желели. Дали су ми име Растислав, скраћено Раско, да будем снажан, чврст и дуговечан као храст.
Ученик: За то време било је препирања ко ће водити српску државу. Зашто Ви  нисте  хтели да је предводите када сте имали прилику?
Свети Сава: Јесте, имао сам прилику да предводим српску државу, владао сам Хумском облашћу кратак период, али тада не бих стигао да се посветим својим интересовањима. Знате, ја сам некако одувек био окренут цркви и Богу, у томе сам проналазио смисао и веру која ме је бодрила да у том сегменту дам све од себе , а да и другима буде боље.
Ученик: Пошто сте се окренули цркви и Богу, напустили сте браћу, родитеље, и побегли далеко, у манастир. Најпре, како сте то учинили и зашто?
Свети Сава: Пре свега да кажем да сам одувек маштао о Светој гори, далеким шумовитим брдима на обали мора у Грчкој. Моја је била одлука да побегнем, оставим све и одем у манастир. То се догодило веома брзо. Отишао сам са људима са двора. Док се ловачка пратња одмарала, ја сам се искрао са три монаха и побегао у далеку Свету гору.
Ученик: Када сте стигли на Свету гору, Ви сте се на веома чудан начин замонашили. Како се то догодило и које је било Ваше монашко име?
Свети Сава: Да, то је истина. Замонашио сам се на веома чудан начин. Када су сви заспали, игуман манастира одсекао ми је косу и обукао у монашко одело. Тада повратка није било. Више нисам био принц Растко Немањић, него монах Сава.
Ученик: Били сте веома вредни, праведни и добри па сте, претпостављамо, чинили велики број активности за развој српске државе.
Свети Сава: Учинио сам шта сам осећао да треба. Отварао сам прве школе и болнице у Србији. Бринуо сам о сиромашним и болесним људима.
Ученик: Вама се придружио и Ваш отац, Стефан Немања, и замонашио се у манастиру Ватопеду. Како је било његово монашко име, и пре него што је напустио престо, шта је оставио својим синовима Стефану и Вукану?
Свети Сава: Када се мој отац замонашио, добио је име Симеон. То се догодило 1197. године. Пре него што се замонашио средњем сину Стефану уступио је Рас, а најстаријем Вукану дао је на управу Зету.
Ученик: Познато је да сте Ви и Ваш отац Симеон подигли манастир које је то било године и да ли сте саградили још нешто на Светој гори?
Свети Сава: Пре свега да кажем да смо подигли манастир Хиландар. Градња манастира почела је 1198. године. После градње Хиландара подигли смо Карејску испосницу, намењену монашком тиховању.
Ученик: Када је Ваш отац умро, за све вас био је то тужан дан. После његове смрти да ли сте могли да обављате послове које сте раније обављали?
Свети Сава: Да, после смрти мога оца сви су били тужни. Морао сам да обављам послове које сам раније обављао, али сам дошао у Србију да помогнем својој браћи Вукану и Стефану. Од новца који нам је остао уређивали смо манастире и цркве.
Ученик: То је било племенито од Вас. Поред помагања браћи и изградње, да ли сте се још нечим бавили и да ли Вам је то полазило за руком?
Свети Сава: Јесам, отварао сам школе и учио децу да читају и пишу, како би касније могли да нађу неки бољи посао. Учио сам их да верују у Бога и да му се моле.
Ученик: Чуо сам и да сте лечили народ. Да ли је то тачно?
Свети Сава: Помагао сам колико сам могао. Лечио сам сиромашне и богате, нисам правио разлику међу људима. За собом сам оставио многе саграђене болнице.
Ученик: Да ли би желели да прошетамо и да нам испричате можда неку анегдоту из Вашег живота.
Свети Сава: Наравно. Док сам био учитељ, једном ђаку нестане теглица меда. Да бих пронашао крадљивца , узвикнуо сам гласно својим ђацима: « Ко је украо мед, пашће му данас пчела на капу.» Када су ђаци изашли на ручак , онај што је украо мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу. Тако се крадљивaц сам одао.                              
    
Данијела  В.  V3    Сима Б. V3

Светлана Велмар-Јанковић: Књига за Марка Београд:Стубови културе,2007.

Светлана Велмар-Јанковић родила се 1933. године у Београду. Тамо је ишла у основну школу и гимназију. Студирала је француски језик и књижевност. Одувек је била наклоњена књижевности за одрасле. Написала је много сјајних романа који су веома често награђивани: Ожиљак, Лагум, Бездно, приповетке Дорћол, Врачар, драму Кнез Михаило... Њене књиге превођене су на многе језике. Књижевност за децу није јој била страна. Када се први пут запослила била је новинар у дечијем листу Пионир. Тамо је за мале читаоце бирала најлепше бајке, приче, песме... Међутим, временом се посветила писању за одрасле све док једног дана 1991. године није постала бака. Улога баке јој се јако допала, оживела је сва сећања на књижевност писану за децу и одједном родила се идеја да напише књигу за децу.
Ова књига намењена је пре свега њеном унуку Марку, али и свим осталим дечацима и девојчицама као приче пред спавање. Често је у својим књигама за одрасле писала о познатим владарима из наше историје. Тога се није одрекла ни у Књизи за Марка. Она речима осликава детињство наших владара из периода средњег века. То су деца са сличним страховима и несигурностима која су нам свима блиска. Тешкоће одрастања и неразумевања за њихове проблеме муче и њих  као и све њихове вршњаке. Понекад при решавању тих проблема помажу им чудесна бића као у бајкама. Можда баш због тога ове приче су бајковите и идеалне за читање пред спавање. Нарочито занимљиво је што нас на крају приче ауторка упознаје са историјским чињеницама о јунацима њених прича. Ви сте већ у читанкама за 4. разред имали прилике да уживате у одломку из приче Златно јагње у којој се прича о Растку Немањићу који ће постати Свети Сава. У књизи можете да уживате у причама о: Стефану Немањи, Стефану Дечанском, Марку Краљевићу...

 Задатак
Кад прочитате ове приче, изаберите неку историјску личност, о којој није испричана прича, вратите је у детињство, смислите радњу и тако сачините још једну причу за лаку ноћ. Ваше радове предајте библиотекарки.

Линкови - пут до информација (наставак )

У данашње време интернета, чини нам се да је веома лако доћи до информације која нам је потребна. Извора је много, а они нас често збуњују и  одустанемо пре него што пронађемо оно што нам је потребно.

Приликом презентације Блога библиотеке упознали сте шта су линкови и како они могу да вам помогну при испуњавању додатних задатака везаних уз поједине области.

Претпостављам да је и вас списак збунио, јер се и нама десила иста ситуација. Гледали смо у њега, кликнули на сваки линк и ни  један нам није  дао  одговор на наше питање. Међутим, посветили смо томе мало више времена и схватили да то није толико компликовано.

Да се ви не би мучили или одустали, ми смо вам олакшали истраживање, разврставајући линкове према областима.

            Општа категорија

У прву категорију сместили смо веб-сајтове на којима можете пронаћи мноштво информација везаних готово за сваки предмет.

• Гугл
• Веб-Одисеја
• Знање.орг
• Зврк
• Википедија
• Пројекат Растко

            Биологија

• Центар за развој еколошке свести
• Фауна
• Природа
• Екологија

            Физика

• Хаблов телескоп
• Астрономија

            Географија

• Национална географија издање за Србију
• Географија

            Историја

• Приказ целокупне српске културна историје
• Петница - Радои из историје
• Наполеон
• Приказ живота и веровања старих Словена

            Књижевност и језик

• Антологија српске књижевности
• Дигитална библиотека
• Иво Андрић
• Петар Петровић Његош
• Српски језик
• Правопис
• Речник енглеског језика
• Речник са сликама

            Грађанско васпитање

• Грађанске инијацитиве
• Центар за права детета

Надамо се да смо вам олакшали истраживање, али исто тако подстакли вас да и даље истражујете и проналазите потребне информације.

                        Јована Марјановић и Данијела Врсајков VIII-2

Интернет као извор информација

Интернет је ушао у наше животе. Понекад се питамо како смо и живели без њега. Потребно је само да се конектујеш и свет је твој.
Избор је велик, од играња игрица, четовања, постављања фотографија, скидања музике...Међутим, права пометња настане кад добијеш реферат или неки истраживачки задатак из било ког предмета, чини се једноставно, али...
 Најлакше је, помислиш, претражити преко Гугла. Међутим, одједном добијеш огромну количину података и само тонеши не знаш куда даље.

Википедија ти се чини као прави избор. Да ли знаш како је настала Википедија? Свако је могао да шаље текст о некој материји, нико није проверавао да ли је то исправно или не. Ко нам
 гарантује да све информације које проналазимо на разним веб-сајтовима су тачне, проверене?! Верујем да сам те још више збунила, то ми није била намера, него да те упутим колико могу у безбедно и правилно коришћење Интернета приликом истраживања.
 Најсигурнији начин је да се претражује по провереним веб-сајтовима, тамо можеш бити сигуран да су информације проверене. Не брини таквих је много, они редовно проверавају доступност и тачност својих информација, њихово име сведочи о њиховом квалитету. Ако се одлучиш за претраживање у било ком од од претраживача мораш бити тачан и прецизан. Нпр.  интересује те Други светски рат, сузићеш претраживање на одређену годину, чак и месец јер ако то не урадиш добићеш море информација које ће те само збунити. У случају да први пут отвориш неки веб-сајт мораш да научиш како да провериш колико су подаци на њему тачни. У колико је реч о некој институцији (школа, музеј, институт и сл.) обично нема потребе за забринутост. Међутим, када веб-сајт уређује непознато лице покушај да прочиташ његову биографију, сазнаш нешто о њему, о његовој стручности. Не заборави данас може готово свако да отвори веб-сајт, блог или на неком форуму пише буквално шта хоће. Буди опрезан и покажи све  своје истраживачке способности. Међутим, има још једна важна ствар коју треба да знаш, не смеш да прузимаш туђе радове, а да се потписујеш као да су твоји. Такав рад се назива плагијатом, што значи да си присвојо нешто што није твоје. Свако има право да заштити оно што је написао и то се сматра његовим власништвом. Ми можемо користити такав рад, наводити његове делове, препричати га, али то обавезно морамо истаћи. Када преузмеш нешто где се тачно не види ко је то написао, у литетратури тада наводи име веб-сајта. Верујем да делује тешко, али немој да одустајеш. Развијај своје истраживачке особине, одреди место где ћеш уписивати корисне веб адресе, користи Интернет и његове изворе на прави начин и резултати ће бити видљиви најпре кроз оцену, а потом и кроз трајно знање које ти отвара пут ка новим успесима. 
                                                                                                                                                                          Наставиће се