Речник српског језика

четвртак, 31. март 2011.

Густав Шваб: "Приче из класичне старине"

На часу историје уживали смо док нам је наставница препричавала митове. Желела сам да проширим своје знање о митовима. Отишла сам у библиотеку  и тамо сам пронашла књигу "Приче из класичне старине". У њој су била четри мита, али мени се највише свидео мит о Прометеју.
 Прометеј је био потомак старог божанског рода којег је Зевс лишио престола. Прометеј је помагао људима. Учио их је да копају и клешу камен, да од блата пеку цигле... Преломни тренутак се десио на  скупу смртних и бесмртних људи. Прометеј је одлучио да одбрани људе од Зевса. Преварио је Зевса неколико  пута. Зевс одлучује да му се освети тако што ће људима ускратио ватру. Међутим, Прометеј краде ватру. Узима стабљику огромне мирођије са много сржи и убацује је у сунчана кола са распаљеним жаром. Убрзо, после тога, запламти прва ломача. Зевс није могао да поднесе непослушност и да би се осветио ствара Пандору (што значи свачим обдарен). Она се упути према Епитеју, простодушном брату Прометеја, да му принесе Зевсов дар. То је била наизглед обична посуда. Међутим, кад је Епимитеј отворио поклопац, излетела је по целом свету беда. У дну посуде стојала је нада. Пандора брзо затвори поклопац да не би и она изашла.Отуда у народу веровање кад је све нестало и изгубљено нада још остаје. Затим, Зевс устреми своју освету на Прометеја. Наредио је да га прикују за стену. Прометеј је био дуго година прикован. Сунце га је пржило, а птице су надлетале чекајући његов крај. Херакле, бог ватре, успео је да га спасе. Да би га ослободио, морао је неко други да умре уместо Прометеја. Херакле му постави као замену кенатаура Хирона, који је пристао да умре уместо њега. Тако је Прометеј ослобођен.
    Овај мит ми се свидео зато што нам даје поруку да будемо издржљиви, храбри и да се не предајемо у било ком тренутку. Нада последња умире. 

                                                                Теодора Грујић V-3

Нема коментара: