Речник српског језика

недеља, 26. фебруар 2012.

Креативно писање

  


Wordle: P


Лексикон
Не постоји битна разлика између речника и лексикон, зато се они сматрају синонима. У најширем смислу сматра се да они  чине читав инвентар (складиште) лексичких јединица једног језика заједно са системом правила и граматиком датог језика.  Међутим, они обично дају преглед неке области која може бити и ван језика. Тако да данас имамо лексиконе најширег спектра и значаја: са значајним техничким појмовима, појмовима из биологије и слично. Лексикон је добио назив од  назива дела, Lexicon totius latinitatis кога је сачинио Егидио Форцелини 1711. године. Ово дела које је садржало различите одреднице од општег значаја поређане абецедним редом. Управо је то одлика лексикона,  да се одреднице ређају абецедним или азбучним редоследом и да за тему имају неку област , а да су чланци о њој послагани управо овим редоследом. Данас  готово да не постји област која нема свој лексикон. У лексикону се сазнаје основно о неком термину, а врло често постоји литература која нам служи да проширимо истраживање ако је потребно. Лексикон можемо користити и у настави за проширивање знања из неког предмета.
Топоними
Вероватно си и ти често размишљао зашто се твоје место или део града у коме живиш зове баш тако. Топоним је географски назив неког места, града, села, државе, реке, језера, планине, мора и др. Према начину настанка назива имамо поделу топонима, па тако разликујемо:
  • Ороними
  • Хидроними
  • Хороними
  • Урбаноними
  • Етноними и сл.
Тако на пример ороними (грч. orosпланина и грч. onomaиме) су географски називи узвишења у рељефу Земљине површине. Описују све физичке облике настале радом унутрашњих и спољашњих сила Земље; хидроними су географски називи водених површина на Земљи.
Наука која проучава топониме назива се топонимика. То је наука о географским називима топонимима. Назив потиче од грчких речи: topos - место и onoma - име, назив. Бави се њиховим значењем, структуром, пореклом и распрострањеношћу. Тесно је повезана са историјом, етнологијом, картографијом и лингвистиком.
Практични задатак топонимике нама је и најинтересантнији јер њиме се баве лингвисти ( лингвистика – наука о језику). Они настоје да  изврше транскрипцију географских назива, коју чини установљавање њиховог писања, превода и прилагођавања језику.
Плагијат
Реч којој можда не знаш значење, али која се данас веома често помиње. Међутим, она данас има далеко шире значење него што је имала приликом настанка. Plagijat (lat. plagium = отимање људи, трговина људима), означава свесно или несвесно присвајање туђих књижевних или научних идеја и текстова као сопствених.  Још у антици овакво понашање се називало се књижевном крађом.  Од 19. века плагијатор се законски гони и дужан је да надокнади штету, док се његово плагирано дело уништавало. Сматра се да је плагијаторство и не дозвољено коришћење цитата, без назначавања извора. Од плагијата треба разликовати преузимање извесних мисли и тема од стране истинских обдарених стваралаца.
Свакако вам је познато да се данас готово све може плагирати. Интернет је као златна кока који сви користе, а при томе нису свесни у које замке могу упасти. Пре свега, многе информације на интернету нису проверене. Данас свако може да пише и то објављује, а да нема неког ко то проверава и потврђује му тачност. Па и сама Википедија настала је на тај начин, добровољци су постављали своје прилоге о одређеној теми и онда је то објављено. Зато морате бити веома опрезни при претраживању информација са интернета, најсигурније је тражити проверене изворе, институције или појединце који својим именом гарантују тачност наведених података. Међутим, најстрашниjе је ако тако преузете податке потпишете и присвојите као своје. Значи обавезно је навести извор који су вам  послужили за писање нпр. неког рада, било да су они преузети са интернета или је у питању нека књига.
Плагијати данас постоје у свим областима живота. Готово да нема производа, наручито у текстилној и модној индустрији да нема свој плагијат. О плагијатима се све чешће говори јер су постали проблем модерног доба, тако да се измишљају програми да би се утврдила оригиналност неког дела, мењају се закони и слично.
Цитат
Сигурно ти је познато да навођење туђих речи у неком тексту називаш цитат.   За цитат у Речнику књижевних термина пише (lat. Citatus- позван за сведока) навод, навођење нечијих речи, дословно или само по смислу, из књижевног или научног текста. Наводи се као потврда или илустрација сопствених речи. Правило је да се цитиран текст обавезно обележи наводницима или  напише  косо ( италик) у тексту.  Исто тако је важно да се обавезно наведе податак о делу из кога је цитат узет.


Цитатност
Употреба цитата је стара колико и књижевност, али термин цитатност, настао у време авангарде. Он одваја позајмицу од плагијата и за научне раднике је веома важан јер број цитираности одређеног дела сведочи о значају информација у самом делу. На линку испод можете погледати колики значај има цитатност и како је он на овом веб-сајту осмишљен.


Најпознатији српски цитатни индекс

 
Извор
  1.    Речник књижевних термина, Бањалука: Романов, 2001.
  2.  http://sr.wikipedia.org/( преузето 25.2.2012.)







уторак, 3. јануар 2012.

Креативно писање - есеји

Направили смо електронски часопис у којем су радови наших ученика који иду на литерарну секцију Креативно писање.Проучавали су књижевнонаучне врсте, задатак им је био да напишу есеј. Одлично су се снашли јер их је већина ученика седмог разреда, а есеј се као књижевна форма помиње тек у осмом разреду. То само потврђује да нису залутали у литерарну секцију. 
Кликом на часопис можете га погледати у целости.

понедељак, 2. јануар 2012.

Прича у сликама

Ово је само део радова наших ученика који иду на литерарну секцију Креативно писање. Задатак им је био да сликама повежу радњу романа Милована Витезовића Чарапе краља Петра и судбину Мирослављевог јеванђеља, које се помиње у овој књизи. Њихове приче у слици су веома интересантне, па можете и ви да их погледате.



Рајка Регељац

Јована Богојевац


Сања Килингер

Ђорђе Николић

Меланија Попин



Лазар Секицки