Ружица Обрадовић: S.O.S. за тинејџере. Београд:Креативни центар,2007.

Свако време носи своје бреме, каже народна пословица, али... Није увек једноставно борити се и супроставити се проблемима који те тиште. Наручито то није једноставно док одрасташ и када ти је до мишљења других и њиховог прихватања стало више него икад. Управо то је и периoд кад се стидиш својих проблема и није једноставно да их поделиш са другим. Бојиш се исмевања, поруге, а не умеш сам себи да помогнеш, да олакшаш. Ово је права књига за тебе. S.O.S. (потиче из енглеског језика и у буквалном преводу значи спасите наше душе; по међународном сигналном кодексу позив у помоћ у случају крајње опасности) за тинејџере показаће ти да ниси сам, да твоје проблеме имају и други, и што је најбитније упутиће те како да их решиш да помогнеш себи или неком свом вршњаку. Примера је много, неки ће ти можда бити смешни, али већина ипак познати. Одговори на питања у књизи разврстани су према односима које градимо кроз живот. Најпре са самим собом, кад смо незадовољни својим понашањем, изгледом, па односи и проблеми са пријатењима, у љубави, школи, породици.

Задатак

Ваш задатак је да прочитате Сашкину причу и уз помоћ искуства из књиге покушате да је охрабрите и помогнете јој да реши свој проблем.

Идем у 6. разред основне школе. Одличан сам ђак и немам неки великих проблема, само кад видим Станка!!! Кад видим Станка, ја више нисам ја. Не знам шта говорим! Шта радим! Пре неколико дана наставник биологије ме је послао, да прочитам обавештање о састанку еколошке секције свим одељењима. Све је било добро док нисам дошла до VII-1. Стајала сам пред вратима као скамењена. Рука је кренула ка брави, али ноге су укочено стајале, нису хтеле напред. Стајала сам као кип, читаву вечност. Одједном је зазвонило. Жагор се зачуо са свих страна. Тргла сам се као из дубоког сна и отрчала брзо у своју учоницу. Наставник ме је гледао упитно. Сагнула сам главу и само прошапутала да сам прочитала у свим одељењима, сем у VII-1 Зажелела сам да се земља отвори и прогута ме. Образи су ми горели. Тело се тресло, а о срамоти коју сам осећала не могу ни да причам. После тога данима нисам долазила к себи. Нисам знала коме да се обратим. Повукла сам се скроз, нисам излазила ни на одмор. Шта да радим? Како да живот вратим у нормалу?

                                                                                                   Сашка                      

Изгубљена књига

Ликови: Јована, Данко, Библиотекарка, Милица, Соња.

                                                Учионица

Данко: Јована, хајде да идемо на игралиште, сви су већ тамо!

Јована: Супер, али само да одем до библиотеке.

                                                   Библиотека

Јована: Добар дан.

Библиотекарка: Добар дан,  Јована. Могу ли некако да ти помогнем?

Јована: Хтела сам ону књигу, коју сам Вас замолила да ми сачувате кад Соња врати.

Библиотекарка: Ево, ту је. Данас је баш Соња вратила. Знаш шта треба да радиш...

( Јована се потписује на картон и пружа га библиотекарки ).

Јована: Како да не. Хвала Вам. Видимо се. Довиђења.

Библиотекарка: Довиђења,  Јована.

                                                  Учионица

Соња: Хајде, Јована. Сви су већ изашли. Стигла је и наставница физичког.

Данко: Ајде! Где си до сада? Спакуј ствари у  торбу, и крећемо. ( Обраћа се Јовани ).

Јована: Милице, шта ти радиш ту? Ниси са осталима?

Милица: Не, ја сам редар, а и не радим физичко.

Соња: Ајде! Где сте?

Милица: Види, заборавила је књигу. ( Гледа књигу на Јованином столу и узима је у руке ). Даћу јој после часа, кад кренемо кући.

                                                      Школско двориште

Милица: Соња, где је Јована?

Соња: Она је већ отишла са Данком. Не знаш шта си пропустила! Јована је дала завршни ударац. Захваљујући њој победили смо осмаке.

Милица: Супер. Ајде, видимо се. Ћао.

Соња: Ћао!

                                                        Јована у својој соби

Јована: Стварно је био супер дан у школи. Немам много ни за домаћи, имаћу времена да читам. Дуго сам чекала свој ред на ову књигу. Идем одмах мало да читам, касније ћу да учим. ( Отвара торбу и тражи књигу). Књига ми је у торби...Где ми је књига? Није ту. Немогуће! Ставила сам је сигурно у торбу. Ајде да погледам још једном. Нема је. Шта ако сам је изгубила? Шта ћу сад? Шта ћу рећи библиотекарки? Јао, Боже! Где је?

                                                         Милица у својој соби

Милица: (Узима телефон и позива Јовану). Хало. Добар дан. Овде Милица. Требала би ми Јована.

Јована: Здраво Милице, ја сам.

Милица: Здраво Јована. Шта радиш?

Јована: Лудим. Лепо лудим. Замисли нема ми нигде књиге из библиотеке. Убићу се! Шта ћу сада?

Милица: Хеј, можда имам решење за твој проблем.

Јована: Шалиш се. Стварно!?

Милица: Књигу си заборавила у школи, ја сам је понела, зато ти се и јављам.

Јована: Јупи! Милице, ти си царица. Хвала ти до неба! Шта бих ја без тебе!

Милица: Добро је што сам је ја пронашла, можда се то не би тако добро завршило да је књигу пронашао неко други.

Јована: Хвала ти, Милице. Ово ми је да научим да се књиге морају чувати. Замисли да сам је стварно изгубила!? Одсад ћу водити више рачуна. Научила сам лекцију да се журбом ништа не постиже, а последице могу бити грозне.

Милица: Знам да јеси. Хеј, идемо касније на игралиште? Чула сам за твој успех данас.

Јована: Само без журбе!

               

                         Библиотечка секција VIII-3

Александар Дудуковић:"Приче с Хоризонта"

  Добила сам задатак да препричам један мит. Отишла сам у библиотеку у потрази за књигом која ће ми помоћи. "Приче са Хоризонта" понудиле су ми одговоре које сам тражила. Ова књига проучава Грчку митологију, описује настанак света, богове и њихове склоности. Најинтересантнији ми је био мит о Сизифу.Сизиф је важио за најмудријег и најлукавијег човека у тадашњој Хелади. Када је Зевс отео кћерку речног бога Асопа, лукави Сизиф, који је неким случајем сазнао тајну ко је украо и где је сакрио Асопову кћер, желео је своју информацију  да искористи. Тражио је да Асоп снабде Акрокоринт извором питке воде пре него што му открије шта је било са његовом ћерком. Када је Асоп створио извор на коринском акропољу, Сизиф му је саопштио да је Зевс тај који му је отео ћерку. Зевса је понашање Сизифа веома разгневило и одлучио је да казни Сизифа за пример осталим људима, да знају да се тајна богова не сме одавати. Наредио је богу Тантосу да Сизифа одведе у подземни свет. Сизиф је био лукав и вешт па је успео да насамари бога смрти, и затвори га у подрум. Цео поредак ствари био је доведен у питање, па је Зевс послао бога рата да ослободи бога Тантоса. Ослобођен Тантос зграбио је Сизифову душу и однео је у подземни свет. Сизиф је лукаво надмудрио Хада, који га је пустио из подземног света да разговара са својим укућанима, али под условом да се врати. Сизиф је отишао, али се није вратио. Разбеснели Хад поново је послао бога Танотоса по Сизифа. Кад је на једној гозби од испијеног вина Сизифу попустила пажња, зграбио га је и вратио у подземни свет. Богови нису волели да се реметити њихов ред, и Зевс је одлучио да за сва времена упозори људе на то, па је Сизиф кажњен за пример. Он је кажњен да уз брдо ваља камен. Сваки пут кад би стигао до самог врха брда камен би се скотрљао и морао би све испочетка.

Ово је управо разлог зашто се сетимо Сизифа кад обављамо неки узалудан посао.

Сања Крчединац V-3                                  

Јасминка Петровић:Бонтон. Београд:Креативни центар, 2008.

Сам наслов сугерише нам на нешто веома познато. Често одмахнемо главом уз констатацију: Шта ће то мени, па ја све то знам. Можда је и тако, али свако од нас се понекад нашао у ситуацији да баш није знао како да поступи, а било му је стало да остави најбољи утисак. Можда баш због тога није лоше да се бонтону враћамо с времена на време, и откривамо заборављено. Бонтон је реч француског порекла и значи добро понашање, али Французи за ту исту реч кажу и умети живети. Међутим, у мору књига које нас уче како да се исправно понашамо ми смо за вас изабрали наручито занимљиву. Све вам је јасно ако кажем Јасминка Петровић. Све књиге ове књижевнице су на листама најчитанијих књига  у библиотекама. Праве се спискови да би се прочитало: Кажи тети Добар дан, Секс за почетнике, Школа-без длаке на језику, Ово је најстрашнији дан у мом животу... Ко је Јасминка Петровић? Рођена је 1960. године у Београду. Студирала је шпански језик и књижевност. Бавила се маркетингом и новинарством. За своје књиге добила је неколико награда. Можда је њена тајна у разумевању дечијих потреба и хумору којег прате исто тако успешне илустрације. Књига Бонтон ни најмање не заостаје ни духовитим текстом ни илустрацијама за осталим њеним књигама, али ипак нас на ненаметљив начин учи. Открива нам да поштовање другог јесте важно, а да се оно огледа најпре  при понашању у различитим ситуацијама. Бонтон нас зато саветује како да се понашамо за столом, у школи, у гостима, изласку... Поуке се ређају кроз примере чланова породице Простић и Финић. Уживање је истраживати како су се понашали у одређеним ситуацијама.

Задатак

Ваш задатак је да на тему Изгубљена књига сачините драмски текст (текст по улогама) и покажате ваше умеће добре комуникације, сарадње, што не и духовитости.

Змајева митологија: богови, богиње и јунаци из целог света

Кренула сам у потрагу за митовима да би урадила домаћи из историје. Отишла сам у библиотеку и од наставнице сам затражила  књигу у којој могу пронаћи потребне одговоре. Наставница ми је рекла да узмем књигу "Змајева митологија". Најпре сам у овој књизи сазнала да мит потиче од грчке речи која значи испричана или записана прича. Митови покушавају да објасне односе између богова и људских бића. Митови у овој књизи обрађени су према географском подручју где су настали. Изабрала сам оно што ми је требало, Грчку и њене митове. После уводног објашњења  митови су распоређени по абецедном реду. Док сам читала  књигу, свидео ми се један прелеп мит о Ахилу.
 Јунаци попут Ахила и Ајанта били су скоро исто важни колико и сами богови. У ствари, јунаци су обично деца неког бога и смртника којим се наглашава да су другачији од обичних људи.
 До 5. века п.н.е. људи су у светилиштима преносили дарове за јунаке чију помоћ су посебно желели да добију. Светилиштима су често грађена на местима где се сматрало да је јунак умро или је сахрањен.
 Кад је био беба, Ахила је његова мајка Тетида држећи за пету потопила га је у реку Стикс. Тим чином покушала је да га учини нерањивим. Међутим, пета за коју га је држала, остала је незаштићена.
 Ахил је био велики јунак. О његовом јунаштву сведочи и спев "Илијада". Кад је одрастао, Тетида је покушала да спречи његов одлазак у борбу прерушавајући га у девојчицу, док их Одисеј није разоткрио. Ахил је био вођа Грчке војске током опсаде Троје. Израз "Ахилова пета" означава нечију слабу или рањиву тачку, потиче из мита о Ахилу. Он је могао бити убијен само ако буде рањен у задњи део пете. Ахил је постао за младе Грке  савршен пример смелости и снаге.
У овој књизи налази се много занимљивих митова, тако да свако кога занима митологија  требало би да узме књигу и прочита је.

         Јелена Петковић V-3

Густав Шваб: "Приче из класичне старине"

На часу историје уживали смо док нам је наставница препричавала митове. Желела сам да проширим своје знање о митовима. Отишла сам у библиотеку  и тамо сам пронашла књигу "Приче из класичне старине". У њој су била четри мита, али мени се највише свидео мит о Прометеју.

 Прометеј је био потомак старог божанског рода којег је Зевс лишио престола. Прометеј је помагао људима. Учио их је да копају и клешу камен, да од блата пеку цигле... Преломни тренутак се десио на  скупу смртних и бесмртних људи. Прометеј је одлучио да одбрани људе од Зевса. Преварио је Зевса неколико  пута. Зевс одлучује да му се освети тако што ће људима ускратио ватру. Међутим, Прометеј краде ватру. Узима стабљику огромне мирођије са много сржи и убацује је у сунчана кола са распаљеним жаром. Убрзо, после тога, запламти прва ломача. Зевс није могао да поднесе непослушност и да би се осветио ствара Пандору (што значи свачим обдарен). Она се упути према Епитеју, простодушном брату Прометеја, да му принесе Зевсов дар. То је била наизглед обична посуда. Међутим, кад је Епимитеј отворио поклопац, излетела је по целом свету беда. У дну посуде стојала је нада. Пандора брзо затвори поклопац да не би и она изашла.Отуда у народу веровање кад је све нестало и изгубљено нада још остаје. Затим, Зевс устреми своју освету на Прометеја. Наредио је да га прикују за стену. Прометеј је био дуго година прикован. Сунце га је пржило, а птице су надлетале чекајући његов крај. Херакле, бог ватре, успео је да га спасе. Да би га ослободио, морао је неко други да умре уместо Прометеја. Херакле му постави као замену кенатаура Хирона, који је пристао да умре уместо њега. Тако је Прометеј ослобођен.
    Овај мит ми се свидео зато што нам даје поруку да будемо издржљиви, храбри и да се не предајемо у било ком тренутку. Нада последња умире. 

                                                                Теодора Грујић V-3

И велики су били мали: Царица Милица

Некада давно у великом дворцу живели су цар и царица са својом кћерком Милицом. Милица је била лепа девојчица, али није хтела да обуче хаљину. Није ишла на балове, јер није носила хаљине. Док су се њене другарице играле луткама, она је тајно посматрала очево оружје у стакленим ветринама. Док су оне маштале о балу и прелепим балским хаљинама, она се томе чудила јер јој је тако удобно било у панталонама. Кад би обукла хаљину била је страна себи, плашила се да ће у њој изгледати размажено.
Одједном је упита мајка: "Милице, зашто не носиш хаљине, оне су много лепше од одеће за дечаке?" Милица побеже у своју собу и отвори ормар. Све хаљине које је видела бацила је. Бацила је све сем једне, оне најлепше. Та хаљина јој је била поклон од мајке. Сећала се како је мајка уживала док ју је гледала како се занесено као чигра вртила у хањини. Не, никако није хтела да разочара мајку. Мајка се тако ретко смеје, није се сећала кад ју је последњи пут видела насмејану и срећну.
У међувремену цар је позвао своје пријатеље на бал. Милица се двоумила да ли да обуче панталоне или хаљину. Знала је да се нико још од девојака није појавио на балу у панталонама. Знала је да њој то нико не може забранити, али!? Отворила је ормар и погледала у једину хаљину у њему. Није се дуго двоумила. Знала је да ће заблистати мајчино лице ако је угледа у хањини, то јој је било довољно.
Дворани су се окупљали. Дошло је време да и  Милица  сиђе и придружи се осталима. Пре силаска, она се још једном брзо окрену ка огледалу. Та појава у огледалу била јој је страна, али јој се допадала.
Од тада ништа није више било исто. Милица је слутила да стижу неки нови дани....

Кнегиња Милица пореклом је из породице Немањића. Милица је рођена око 1335. године.Удала се за Лазара Хребељановића. После смрти цара Уроша, Лазар постаје кнез Рашке са престолом у Крушевцу. Имали су осморо деце, три сина и пет кћерки. Када јој је муж 1389. године погинуо у Косовској бици, Милица је управљала народом и државом, јер су деца била мала. Замонашила се у манастиру Љубостиња. У том манастиру провела је своје последње дане. Упокојила се 11. новембра 1405. године у манастиру Љубостиња.

   
                                                                           Јована Зарупски IV-2