Креативно писање

Лексикон

Не постоји битна разлика између речника и лексикон, зато се они сматрају синонима. У најширем смислу сматра се да они  чине читав инвентар (складиште) лексичких јединица једног језика заједно са системом правила и граматиком датог језика.  Међутим, они обично дају преглед неке области која може бити и ван језика. Тако да данас имамо лексиконе најширег спектра и значаја: са значајним техничким појмовима, појмовима из биологије и слично. Лексикон је добио назив од  назива дела, Lexicon totius latinitatis кога је сачинио Егидио Форцелини 1711. године. Ово дела које је садржало различите одреднице од општег значаја поређане абецедним редом. Управо је то одлика лексикона,  да се одреднице ређају абецедним или азбучним редоследом и да за тему имају неку област , а да су чланци о њој послагани управо овим редоследом. Данас  готово да не постји област која нема свој лексикон. У лексикону се сазнаје основно о неком термину, а врло често постоји литература која нам служи да проширимо истраживање ако је потребно. Лексикон можемо користити и у настави за проширивање знања из неког предмета.

Топоними

Вероватно си и ти често размишљао зашто се твоје место или део града у коме живиш зове баш тако. Топоним је географски назив неког места, града, села, државе, реке, језера, планине, мора и др. Према начину настанка назива имамо поделу топонима, па тако разликујемо:

• Ороними
• Хидроними
• Хороними
• Урбаноними
• Етноними и сл.

Тако на пример ороними (грч. oros — планина и грч. onoma — име) су географски називи узвишења у рељефу Земљине површине. Описују све физичке облике настале радом унутрашњих и спољашњих сила Земље; хидроними су географски називи водених површина на Земљи.

Наука која проучава топониме назива се топонимика. То је наука о географским називима топонимима. Назив потиче од грчких речи: topos - место и onoma - име, назив. Бави се њиховим значењем, структуром, пореклом и распрострањеношћу. Тесно је повезана са историјом, етнологијом, картографијом и лингвистиком.

Практични задатак топонимике нама је и најинтересантнији јер њиме се баве лингвисти ( лингвистика – наука о језику). Они настоје да  изврше транскрипцију географских назива, коју чини установљавање њиховог писања, превода и прилагођавања језику.

Плагијат

Реч којој можда не знаш значење, али која се данас веома често помиње. Међутим, она данас има далеко шире значење него што је имала приликом настанка. Plagijat (lat. plagium = отимање људи, трговина људима), означава свесно или несвесно присвајање туђих књижевних или научних идеја и текстова као сопствених.  Још у антици овакво понашање се називало се књижевном крађом.  Од 19. века плагијатор се законски гони и дужан је да надокнади штету, док се његово плагирано дело уништавало. Сматра се да је плагијаторство и не дозвољено коришћење цитата, без назначавања извора. Од плагијата треба разликовати преузимање извесних мисли и тема од стране истинских обдарених стваралаца.

Свакако вам је познато да се данас готово све може плагирати. Интернет је као златна кока који сви користе, а при томе нису свесни у које замке могу упасти. Пре свега, многе информације на интернету нису проверене. Данас свако може да пише и то објављује, а да нема неког ко то проверава и потврђује му тачност. Па и сама Википедија настала је на тај начин, добровољци су постављали своје прилоге о одређеној теми и онда је то објављено. Зато морате бити веома опрезни при претраживању информација са интернета, најсигурније је тражити проверене изворе, институције или појединце који својим именом гарантују тачност наведених података. Међутим, најстрашниjе је ако тако преузете податке потпишете и присвојите као своје. Значи обавезно је навести извор који су вам  послужили за писање нпр. неког рада, било да су они преузети са интернета или је у питању нека књига.

Плагијати данас постоје у свим областима живота. Готово да нема производа, наручито у текстилној и модној индустрији да нема свој плагијат. О плагијатима се све чешће говори јер су постали проблем модерног доба, тако да се измишљају програми да би се утврдила оригиналност неког дела, мењају се закони и слично.

Цитат

Сигурно ти је познато да навођење туђих речи у неком тексту називаш цитат.   За цитат у Речнику књижевних термина пише (lat. Citatus- позван за сведока) навод, навођење нечијих речи, дословно или само по смислу, из књижевног или научног текста. Наводи се као потврда или илустрација сопствених речи. Правило је да се цитиран текст обавезно обележи наводницима или  напише  косо ( италик) у тексту.  Исто тако је важно да се обавезно наведе податак о делу из кога је цитат узет.

Цитатност

Употреба цитата је стара колико и књижевност, али термин цитатност, настао у време авангарде. Он одваја позајмицу од плагијата и за научне раднике је веома важан јер број цитираности одређеног дела сведочи о значају информација у самом делу. На линку испод можете погледати колики значај има цитатност и како је он на овом веб-сајту осмишљен.


Најпознатији српски цитатни индекс

 

Извор

1.    Речник књижевних термина, Бањалука: Романов, 2001.
2.  http://sr.wikipedia.org/( преузето 25.2.2012.)

Креативно писање - есеји

Направили смо електронски часопис у којем су радови наших ученика који иду на литерарну секцију Креативно писање.Проучавали су књижевнонаучне врсте, задатак им је био да напишу есеј. Одлично су се снашли јер их је већина ученика седмог разреда, а есеј се као књижевна форма помиње тек у осмом разреду. То само потврђује да нису залутали у литерарну секцију. 

Кликом на часопис можете га погледати у целости.

Прича у сликама

Ово је само део радова наших ученика који иду на литерарну секцију Креативно писање. Задатак им је био да сликама повежу радњу романа Милована Витезовића Чарапе краља Петра и судбину Мирослављевог јеванђеља, које се помиње у овој књизи. Њихове приче у слици су веома интересантне, па можете и ви да их погледате.

Рајка Регељац

Јована Богојевац

Сања Килингер

Ђорђе Николић

Меланија Попин

Лазар Секицки

Кључне речи

Рајка

Меланија

Јована Б.

Милован Витезовић: Шешир професора Косте Војића

Милован Витезовић, српски писац, али и  дугогодишњи уредник играног програма на националној телевизији, пише песме, романе, драме, филмска и ТВ сценарија, есеје, критике и афоризме. Међутим, шира публика га памти преко његових екранизованих романа Лајања на звезде и Шешира професора Косте Вујића. Иако је од почетка писан као роман, Шешир професора Косте Вујића је своје прво јавно представљање имао као телевизијска драма, која је први пут приказана 1972. године. Уврштена је као најгледанија ТВ драма Телевизије Београд. Место је нашла и у Антологију телевизијске драме. Роман је награђен наградом Политикиног забавника 1984. године. Занимљиво је да се поново, након толико година и успеха, поново снима римејк овог филма. Редитељ, уједно и сценариста, Здравко Шотра проширио је сценарио и саопштио: Трему би једино требало да има Берчек јер ће професора Вујића играти после Павла Вуисића. Павле Вујисић сјајно је представио лик необичног професора. Приликом једног интервјуа открио је шта га је подстакло и инспирисало да тако успешно дочара лик професора: Играо сам професора Вујића у телевизијској драми Милована Витезовића. Било је то право задовољство, зато што сам као ђак имао једног занимљивог професора кога сам имитирао, који ми је уствари, био идол. Увек сам знао шта ће тај професор да учини. Кладио сам се са другарима кад ће да се почеше иза ува. Играјући професора Вујића, ја сам све време мислои на тог свог драгог професора, који се, сиромах, убио. Имао је неке своје бубице.
Шта чини ову књигу толико занимљивом и посебном? Можда баш универзалност радње и сећање на школско доба као доба безбрижности и драгих успомена. Радња је смештена на сам крај 19. века. Коста Вујић је необичан професор немачког језика пред пензијом. Он испраћа своју последњу генерацију матураната. Он је при крају радног века, а они пред животом прупуном изазова. Иако му задају доста главобоља својим несташлуцима, професор Вујић временом схвата да међу тим мангупима има будућих научника, песника, математичара и политичара. Он у њима препознаје будуће академике, припаднике интелектуалне елите столећа које долази. Описује њихове последње гимназијске дане, удварања и љубавне јаде, књижевне седељке, њихове дане младости уз укус првих мајских трешања... Матуранти професора Вујића су они који ће касније обележити Србију свог времена: Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јаков Продановић, Милорад Митровић и др.

Задатак

Књига је веома питка, чита се у даху. Покушај да проникнеш и откријеш зашто буди подједнако интересовање после толико година. Твој став треба да нам саопштиш кроз новинарски жанр критика. Кроз новинску критику открива се значење и вредност разних уметничких дела. Критика је начин да се уметничко дело процењује и оцењује. Треба да уочиш и издвојиш појединости које ће ти помоћи да изнесеш свој став. Не просуђуј на нивоу свиђа ми се или не, него уверљиво нам објасни свој став. Када критикујеш не буди груб или непристојан, него образложи културно своје мишљење.

Драга Сашка,

Твој проблем није тако тежак како ти се чини. Он се може решити веома лако. Ако си заљубљена, то је нешто веома лепо и не треба да се плашиш тога. У почетку, у тим ситуацијама, и сама  сам била уплашена и збуњена. Међутим, искуство ме је научило да нема потребе да се тако осећам. Пронашла сам начин како да изађем из зачараног круга. Дуго сам била заљубљена у једног дечка. Ништа се није дешавало, а мом узбуђењу и збуњености није било краја. Сетила сам се и своја осећања поверила сам најбољој другарици. Она ме је пажљиво саслушала и посаветовала. Саветовала ми је да ако ми је заиста стало до тог дечка, морам да се потрудим да сазнам што више о њему. Истакла ми је да је важно да сазнам и оне све небитне ствари, типа за који фудбалски тим навија и слично. Наравно, другарица или више њих, приликом овог задатка, могу ти бити драгоцене. Када све то сазнаш, прелазимо на други ниво. Дечко који ти се свиђа треба да примети да и ти постојиш. Скупи храброст и прођи поред њега са благим осмехом на лицу. То је најсигурнији начин да схвати да постоји тако лепа девојка у његовом окружењу, остаје му само да се пита: Како те пре није угледао. Само мало причекај и видећеш промене. Желим ти да што пре решиш овај проблем и много успеха у школи. Не заборави, љубав је лепа, али никако немој да запоставиш своје обавезе.

                                                                                   Драгана

Драга Сашка,

Док сам читала твоје писмо, сетила сам се да сам се недавно осећала скоро исто. Међутим, сада када је то иза мене, сад кад сам најсрећнија на свету, увидела сам да ти проблеми нису тако страшни како ми се чинило.

Ако ти се Станко толико свиђа, кад га видиш црвениш се и бојиш се, скупи снаге приђи му, реци му све што мислиш и осећаш. Наравно, ако само желиш да му покажеш да  ти се свиђа, то не би требало да буде неки велики проблем, веруј ми, знам из искуства. Ниједан дечко неће да ти приђе ако си окружена другарицама. Издвој се понекад и прошетај сама. Тада ћеш изгледати самоуверено, а то је најбољи начин да привучеш пажњу. Покушај да облачиш само оно у чему се осећаш природно, увек остани оно што јеси. Твоја природна лепота магично ће привлачити дечаке, па и Станка. Буди комуникативна, опуштена. Направи први корак, и могу да ти гарантујем да ћеш остварити своје снове. Нема оклевања, право у нове изазове. Срећно!

                                                                                            Тамара