Изгубљена књига

Ликови: Јована, Данко, Библиотекарка, Милица, Соња.

                                                Учионица

Данко: Јована, хајде да идемо на игралиште, сви су већ тамо!

Јована: Супер, али само да одем до библиотеке.

                                                   Библиотека

Јована: Добар дан.

Библиотекарка: Добар дан,  Јована. Могу ли некако да ти помогнем?

Јована: Хтела сам ону књигу, коју сам Вас замолила да ми сачувате кад Соња врати.

Библиотекарка: Ево, ту је. Данас је баш Соња вратила. Знаш шта треба да радиш...

( Јована се потписује на картон и пружа га библиотекарки ).

Јована: Како да не. Хвала Вам. Видимо се. Довиђења.

Библиотекарка: Довиђења,  Јована.

                                                  Учионица

Соња: Хајде, Јована. Сви су већ изашли. Стигла је и наставница физичког.

Данко: Ајде! Где си до сада? Спакуј ствари у  торбу, и крећемо. ( Обраћа се Јовани ).

Јована: Милице, шта ти радиш ту? Ниси са осталима?

Милица: Не, ја сам редар, а и не радим физичко.

Соња: Ајде! Где сте?

Милица: Види, заборавила је књигу. ( Гледа књигу на Јованином столу и узима је у руке ). Даћу јој после часа, кад кренемо кући.

                                                      Школско двориште

Милица: Соња, где је Јована?

Соња: Она је већ отишла са Данком. Не знаш шта си пропустила! Јована је дала завршни ударац. Захваљујући њој победили смо осмаке.

Милица: Супер. Ајде, видимо се. Ћао.

Соња: Ћао!

                                                        Јована у својој соби

Јована: Стварно је био супер дан у школи. Немам много ни за домаћи, имаћу времена да читам. Дуго сам чекала свој ред на ову књигу. Идем одмах мало да читам, касније ћу да учим. ( Отвара торбу и тражи књигу). Књига ми је у торби...Где ми је књига? Није ту. Немогуће! Ставила сам је сигурно у торбу. Ајде да погледам још једном. Нема је. Шта ако сам је изгубила? Шта ћу сад? Шта ћу рећи библиотекарки? Јао, Боже! Где је?

                                                         Милица у својој соби

Милица: (Узима телефон и позива Јовану). Хало. Добар дан. Овде Милица. Требала би ми Јована.

Јована: Здраво Милице, ја сам.

Милица: Здраво Јована. Шта радиш?

Јована: Лудим. Лепо лудим. Замисли нема ми нигде књиге из библиотеке. Убићу се! Шта ћу сада?

Милица: Хеј, можда имам решење за твој проблем.

Јована: Шалиш се. Стварно!?

Милица: Књигу си заборавила у школи, ја сам је понела, зато ти се и јављам.

Јована: Јупи! Милице, ти си царица. Хвала ти до неба! Шта бих ја без тебе!

Милица: Добро је што сам је ја пронашла, можда се то не би тако добро завршило да је књигу пронашао неко други.

Јована: Хвала ти, Милице. Ово ми је да научим да се књиге морају чувати. Замисли да сам је стварно изгубила!? Одсад ћу водити више рачуна. Научила сам лекцију да се журбом ништа не постиже, а последице могу бити грозне.

Милица: Знам да јеси. Хеј, идемо касније на игралиште? Чула сам за твој успех данас.

Јована: Само без журбе!

               

                         Библиотечка секција VIII-3

Александар Дудуковић:"Приче с Хоризонта"

  Добила сам задатак да препричам један мит. Отишла сам у библиотеку у потрази за књигом која ће ми помоћи. "Приче са Хоризонта" понудиле су ми одговоре које сам тражила. Ова књига проучава Грчку митологију, описује настанак света, богове и њихове склоности. Најинтересантнији ми је био мит о Сизифу.Сизиф је важио за најмудријег и најлукавијег човека у тадашњој Хелади. Када је Зевс отео кћерку речног бога Асопа, лукави Сизиф, који је неким случајем сазнао тајну ко је украо и где је сакрио Асопову кћер, желео је своју информацију  да искористи. Тражио је да Асоп снабде Акрокоринт извором питке воде пре него што му открије шта је било са његовом ћерком. Када је Асоп створио извор на коринском акропољу, Сизиф му је саопштио да је Зевс тај који му је отео ћерку. Зевса је понашање Сизифа веома разгневило и одлучио је да казни Сизифа за пример осталим људима, да знају да се тајна богова не сме одавати. Наредио је богу Тантосу да Сизифа одведе у подземни свет. Сизиф је био лукав и вешт па је успео да насамари бога смрти, и затвори га у подрум. Цео поредак ствари био је доведен у питање, па је Зевс послао бога рата да ослободи бога Тантоса. Ослобођен Тантос зграбио је Сизифову душу и однео је у подземни свет. Сизиф је лукаво надмудрио Хада, који га је пустио из подземног света да разговара са својим укућанима, али под условом да се врати. Сизиф је отишао, али се није вратио. Разбеснели Хад поново је послао бога Танотоса по Сизифа. Кад је на једној гозби од испијеног вина Сизифу попустила пажња, зграбио га је и вратио у подземни свет. Богови нису волели да се реметити њихов ред, и Зевс је одлучио да за сва времена упозори људе на то, па је Сизиф кажњен за пример. Он је кажњен да уз брдо ваља камен. Сваки пут кад би стигао до самог врха брда камен би се скотрљао и морао би све испочетка.

Ово је управо разлог зашто се сетимо Сизифа кад обављамо неки узалудан посао.

Сања Крчединац V-3                                  

Јасминка Петровић:Бонтон. Београд:Креативни центар, 2008.

Сам наслов сугерише нам на нешто веома познато. Често одмахнемо главом уз констатацију: Шта ће то мени, па ја све то знам. Можда је и тако, али свако од нас се понекад нашао у ситуацији да баш није знао како да поступи, а било му је стало да остави најбољи утисак. Можда баш због тога није лоше да се бонтону враћамо с времена на време, и откривамо заборављено. Бонтон је реч француског порекла и значи добро понашање, али Французи за ту исту реч кажу и умети живети. Међутим, у мору књига које нас уче како да се исправно понашамо ми смо за вас изабрали наручито занимљиву. Све вам је јасно ако кажем Јасминка Петровић. Све књиге ове књижевнице су на листама најчитанијих књига  у библиотекама. Праве се спискови да би се прочитало: Кажи тети Добар дан, Секс за почетнике, Школа-без длаке на језику, Ово је најстрашнији дан у мом животу... Ко је Јасминка Петровић? Рођена је 1960. године у Београду. Студирала је шпански језик и књижевност. Бавила се маркетингом и новинарством. За своје књиге добила је неколико награда. Можда је њена тајна у разумевању дечијих потреба и хумору којег прате исто тако успешне илустрације. Књига Бонтон ни најмање не заостаје ни духовитим текстом ни илустрацијама за осталим њеним књигама, али ипак нас на ненаметљив начин учи. Открива нам да поштовање другог јесте важно, а да се оно огледа најпре  при понашању у различитим ситуацијама. Бонтон нас зато саветује како да се понашамо за столом, у школи, у гостима, изласку... Поуке се ређају кроз примере чланова породице Простић и Финић. Уживање је истраживати како су се понашали у одређеним ситуацијама.

Задатак

Ваш задатак је да на тему Изгубљена књига сачините драмски текст (текст по улогама) и покажате ваше умеће добре комуникације, сарадње, што не и духовитости.

Змајева митологија: богови, богиње и јунаци из целог света

Кренула сам у потрагу за митовима да би урадила домаћи из историје. Отишла сам у библиотеку и од наставнице сам затражила  књигу у којој могу пронаћи потребне одговоре. Наставница ми је рекла да узмем књигу "Змајева митологија". Најпре сам у овој књизи сазнала да мит потиче од грчке речи која значи испричана или записана прича. Митови покушавају да објасне односе између богова и људских бића. Митови у овој књизи обрађени су према географском подручју где су настали. Изабрала сам оно што ми је требало, Грчку и њене митове. После уводног објашњења  митови су распоређени по абецедном реду. Док сам читала  књигу, свидео ми се један прелеп мит о Ахилу.
 Јунаци попут Ахила и Ајанта били су скоро исто важни колико и сами богови. У ствари, јунаци су обично деца неког бога и смртника којим се наглашава да су другачији од обичних људи.
 До 5. века п.н.е. људи су у светилиштима преносили дарове за јунаке чију помоћ су посебно желели да добију. Светилиштима су често грађена на местима где се сматрало да је јунак умро или је сахрањен.
 Кад је био беба, Ахила је његова мајка Тетида држећи за пету потопила га је у реку Стикс. Тим чином покушала је да га учини нерањивим. Међутим, пета за коју га је држала, остала је незаштићена.
 Ахил је био велики јунак. О његовом јунаштву сведочи и спев "Илијада". Кад је одрастао, Тетида је покушала да спречи његов одлазак у борбу прерушавајући га у девојчицу, док их Одисеј није разоткрио. Ахил је био вођа Грчке војске током опсаде Троје. Израз "Ахилова пета" означава нечију слабу или рањиву тачку, потиче из мита о Ахилу. Он је могао бити убијен само ако буде рањен у задњи део пете. Ахил је постао за младе Грке  савршен пример смелости и снаге.
У овој књизи налази се много занимљивих митова, тако да свако кога занима митологија  требало би да узме књигу и прочита је.

         Јелена Петковић V-3