Речник српског језика

уторак, 28. децембар 2010.

Дружење са књигом

Распуст је. Знам већина вас и не мисли на школу или на књигу. Међутим, постоје они који се редовно друже са књигом, који су узели из библиотеке довољно занимљивих наслова да не морају да брину шта ће када наступе тренуци досаде. Сигурна сам море вас лутаће Интернетом у потрази за забавом и одлучила сам да вам представим два веб-сајта која могу бити извор забаве и уживања, ако ви тако одлучите. Она би требала да вам омиле књигу на нов начин. Наиме, реч је о веб-сајтовима на којим можете да пронађете занимљиве наслове и да их читате  у електронској форми.


Дигитална библиотека Народне библиотеке Србије почела је са радом 2004. године. На овом веб-сајту могу да се пронађу занимљиве књиге за све узрасте. Књиге су разврстане по старосној категорији читалаца и на основу тога бирате категорију којој припадате, мада слободно истражујте,  погледајте целокупан избор, чини ми се да до сада има 127 дигитализованих књига ( књига које могу да се читају у целости док сте на Интернету ).





Овај веб-сајт је намењен пре свега ученицима виших разреда. На њему могу да пронађу већину књижевних дела које треба да прочитају у оквиру лектире. Најлакше је да претраживање изведете по азбучном реду или по писцима заступљеним на овом веб-сајту. Овде не морате бити конектовани приликом  читатања књиге, већ само док не нађете шта вас занима, па то штеди Интернет онима који немају неограничен приступ.


Не дозволите да распуст прође, а да нисте прочитали ни једну књигу. Књиге нам отварају нове видике и уз помоћ њих постајемо бољи и паметнији људи који су спремни на изазове које живот пред њих поставља.
                                                                                       Ваша библиотекарка

среда, 22. децембар 2010.

Наташа Ђурица: Тајна девојчице и месеца

У библиотеци има много књига које нам могу помоћи да решимо неке дилеме или проблеме ако их имамо. Те књиге припадају психолошкој литератури. Гледајући те књиге на полицама наше библиотеке учинило нам се да су преозбиљне за нас. Једна нас је привукла својим изгледом, а када смо је отвориле схватиле смо да је баш за наш узраст. Читале смо је заједно и разговарале о прочитаном. Било је и делова у књизи који нам нису били најјаснији, па смо их читали по неколико пута да би разумели. У разговору о прочитаном  неке од нас су биле више упућене у материју од осталих. Књига је осмишљена у форми дијалога кога воде девојчица Тајна и др Луна. Тајна је радознала девојчица са много питања за докторку о периоду пубертета. Њена питања дају нам одговоре и отварају потпуно ново поље живота сваке девојчице. Закључиле смо да  њена питања дају одговоре и на наша питања,које нисмо знале коме да поставимо. Било је ту важних питања: Шта је  менструација? Да ли је тачно да ако не добијемо менструацију нисмо здраве особе? Како се припремити за менструацију?... Докторка Луна одговарала је стрпљиво и упознала нас је са целим процесом и још важније научили смо се да менструација није баук, него нормална појава код  девојчица.   

Ову књигу препоручујемо свим девијчицама, без обзира да ли ступиле у период пубертета или им то тек следи. Она даје решења за многа питања која, сигурне смо, мучи сваку од нас.

                                                      Зорица Попин IV-4  Александра Врекић IV-4

среда, 15. децембар 2010.

Јасминка Петровић: "Риба риби гризе реп"

                                     "Два лончића четри Поклопчића"
                                                                                 
                                                         
Ова прича говори о свађи међу другарицама због љубоморе.                                                              
Јелена је славила рођендан, и позвала све своје најбоље другове и другарице. Када је једна од другарица чула ко је све позван, слављеници је замерила јер је позвала Милицу. Милица је била добра другарица Јелени, али је то сметало Соњи. Соња је налазила хиљаду мана Милици, само да се Јелена не би дружила са њом. Соња није ни слутила да ће јој управо Милица помоћи кад јој буде најтеже. Био је час математике. Сви су радили свој контролни задатак, једино Соња није могла да се концентрише на задатке. Одједном испод њене клупе се појавила барица. Узбуђена јер је схватила да не зна ни један задатак, Соња је мислила само како да што пре стигне до куће. Када већ није могла издржи помислила је у себи, да би било боље остане да седи на месту, и  да никад не напусти учионицу, и да се не види њена срамота. Када је кренула кући, торбом је покрила сукњу да се не види мокра  флека. Претрнула је када је чула глас који је дозива. Побелела је када је схватила да је дозива "вампируша". Милица јој је пришла и показала слике. Рекла јој је да се то једном и њој догодило, и да ником неће рећи. Тада је видела да Милица уопште није тако безобразна и ружна као што је мислила. Закључила је да никада не треба оговарати и исмевати неког јер баш он ти може помоћи у невољи.


                                                                                                                Зорица Попин IV-4    

петак, 10. децембар 2010.

Кућни ред библиотеке

 Наша школска библиотека ради већ неколико година ,али неки ђаци још увек не знају како исправно да се понашају ни у библиотеци,а ни према књигама. Зато смо ми одлучиле да наведемо неколико правила да вас подсетимо, ако сте заборавили.
  • Кад уђеш у библиотеку прво се обрати библиотекарки да пронађе твој читалачки картон. Кажеш разред, одељење, презиме и име.
  • Ако књиге бираш сам, не претураш по њима, него их пажљиво вратиш одакле си их узела/о, пазећи да не испадне картон књиге.
  • Када књигу изабереш, обратиш се библиотекарки да те задужи.
  • На картон књиге потписујеш своје презиме и прво слово имена.
  • Можеш узети највише две књиге и задржати их месец дана, продужити их још месец дана.
  • Постоје књиге које се не износе. Њих читаш у библиотеци.
  • Ако си читао/ла у библиотеци, по завршетку узето врати, столицу увуци и пази да не заборавиш своје ствари.
  • Библиотека је храм књиге.У њој не галамиш, не једеш, не жваћеш жваке и не  играш се.
  • На позајмљеним књигама  не пиши, не шарај  и не цепај је.
  • Ако је књига коју си задужио похабана ,потруди се да је дотераш.
  • Ако случајно изгубиш књигу, можеш донети замену: исту књигу или из исте области (лектира ѕа лектиру...) .
  • Својој школској библиотеци увек можеш поклонити књиге на којима ће писати да је то поклон од тебе.  




             Сад смо вас упознали само са неким правилима библиотеке. Има их још, али кад би се и ових свих придржавали не би било проблема. Надамо се да  нам нећете замерити што вас подсећамо на њих, али то је да би било и нама и вама лепо, да би смо сви уживали у чарима и богатству  које библиотеке крије.

                                  Сања Крчединац, Теодора Грујић и Нада Врекић V/3

четвртак, 2. децембар 2010.

Представљамо вам веб-сајт Кликни безбедно

Пошто већина мојих другара користи Интернет, а приметила сам да баш сви нису упућени какве опасности вребају на њему, одлучила сам оно што сам прочитала да поделим са вама.
Интернет нам свима најчешће служи за забаву, сви ми проводимо највише времена у игрању игрица, четовању и слично.
У разговору сам сазнала да многи прихватају непознате особе за пријатеље, постављају објаве које нису за свачије очи и уши.Све то ми је био мотив да вас упознам како да се заштитимо на Интернету. Већину  ових корисних информација пронашла сам на веб-сајту Кликни безбедно.

Неколико  важних правила да би уживали на Интернету без страха:
  • Док играш игрице са непознатим људима на Интернету, не треба да откриваш ко си (свој идентитет).
  • Немој да скидаш игре са непознатих веб-сајтова.
  • Личне податке у он-лајн обрасцима попуњавај само кад можеш 100% да им верујеш.
  • Комуницирај преко камере само са особама којима можеш да верујеш.
  • Када неко шаље ружне поруке, игнориши га.
  • Ако он не престаје да ти шаље поруке, обавезно обавести особу од поверења (било би добро да је старија).
  • Имејл адресу немој објављивати на Интернету.
  • Упоређуј информације које нађеш на Интернету, јер нису све тачне.
  • Немој слати поруке, слике или други материјал који би некоме могао да нашкоди.
  • Слике шаљи само особама којима верујеш.
  • Научи како да одбијаш и блокираш поруке непознатих особа.
  • Игнориши непознате људе, ради личне безбедности.
  • Не прихватај састанке са непознатим особама, иако су то твоји "другови са фејса".
  • Стварај безбедне профиле као би  на њима заштитио своју приватност.

Све вам ово изгледа компликовано и сигурно већ одмахујете руком говорећи: ,,Ја то знам. То се мени не може десити". Међутим, нисте ни свесни да вам један погрешан клик може променити живот.
Не желим да вас плашим, него само да вас упозорим да будете опрезни.

Ваша Наташа Лаћарак 

P.S. Све ово, и још много више можете погледати на веб-сајту Кликни безбедно.

недеља, 28. новембар 2010.

Дани Отворених врата


Ми смо чланови библиотечке секције. Наш циљ је да вам представимо неке од наших активности које од ове школске године можете да погледате на блогу библиотеке.
 Значи, блог  наше библиотеке је место где можете да сазнате шта има ново у библиотеци, које се књиге највише читају и слично. Како да то урадите. Постоји неколико начина. Најједноставније је да укуцате адресу нашег блога у било који од претраживача који користите. Пошто знам да већина поседујете фејсбук профил, поседује га и библиотека, а на њеној страни је линк који вас директно води на блог. Исто тако кад сте на блогу, директно, пречицом, стижете до фејсбука. Није тешко, видећете и сами.

На блогу можете видети који су то постови најчитанији, и наравно проверити зашто. Потом веома је занимљив списак линкова који вам могу помоћи при изради додатних задатака, реферата или слично,  јер обухватају готово све области, а на њима сигурно можете пронаћи неке од информација које су вам потребне.
Блог можете претражити уз помоћ гугловог претраживача, али и притиском на дугме Прати  можете  пратити  наше активности.  До сада имамо четири  "пратиоца".     
Посебно је занимљива анкета која се тренутно односи на то ко утиче на ваш избор књиге. Када одаберете неки од понуђених одговора, кликнете у кружић, а затим ваш одговор потврдите притиском на дугме Vоте ( односно што значи гласај).

Знам да је вама то можда тешко, али нама који смо писали радове лепо је кад добијемо коментар од вас за свој рад. Није тешко покушајте. Прво изаберете коментар. Отвара вам се прозор у коме пишете шта мислите о прочитаном, и молимо вас обавезно се потпишете, а потом изаберете профил. Најједноставније је да изаберете Анониман, и остало вам је само да притисните дугме Пошаљи.


За крај смо вам оставили мало занимљивости. На блогу можете видети бројеве који показују колико је вас до сада посетило наш блог и прочитало постове. Међутим, погледајте како то изгледа по државама. Које су то државе, односно њени становници читали оно што смо записали.




Хвала вам на времену надам се да ће те нам се придружити кроз читање наших радова, али и можете  дати и свој допринос. Позив стоји.

четвртак, 18. новембар 2010.

Јохана Шпири: "Хајди"

Крајем 19. века, швајцарска књижевница Јохана Шпири створила је лик лепе и одважне Хајди, вероватно ни не сањајући да је тиме заувек ушла у срца милиона девојчица, али и дечака широм планете.Вредност књижевног лика, као и њен успех код најмлађе публике, учинили су да Хајди подједнако млада закорачи у 21. век, где старе, добро познате авантуре само добијају ново визуелно рухо. 

Пуне топлине, племенитих осећања и храбрих поступака, ове приче су симбол бољег и хуманијег света, који нам својим срцем открива Хајди.
Ово је прича о девојчици, њеној тетки и догађајима који су унели пометњу у њен миран живот. Питате се где су у свему томе девојчицини родитељи!? Родитељи су јој умрли кад је она била мала. Одрасла је са тетком. Живели су у граду мирно све док...... Њена тетка је нашла посао у другом граду као служавка.Одлучила је да Хајди одведе на село, код деде.
  Чим су стигле на село, Хајди је потрчала одушевљена призором и лепотом природе. Деда кад је видео Хајди, није могао да верује својим очима.Тетка му је саопштила  да је она чувала Хајди од кад су јој умрли родитељи, и да је сад ред на њега. Деда је збуњено рекао да не зна ништа о деци, али тетка је поручила да мора да се снађе.  


Хајди је изабрала место где ће спавати. Од сламе је направила кревет, а деда јој је донео постељину. Полако су почели да се привикавају једно на друго, негујући постепено однос препун љубави.
Чим би свануло девојчица је трчала напоље, како би ишла са Петром и козама у планине. Тако је било сваког јутра све док није стигла зима и Петар није морао да  крене у школу. Обрадовала је вест да је позвана у недељу  код Петрове баке на ручак. Петрова бака је била слепа. То је девојчицу јако растужило. Међутим, јако јој се свидела, уживала је у сваком тренутку у њеном присуству.


  Следећег јутра су се Хајди и деда изненадили доласком тетке. Она је дошла по Хајди како би је водила у град. Деда је био тужан што  остаје сам.
  У новој кући се највише спријатељила са Кларом. Хајди и Клара су биле нераздвојне. Кларина бака научила је Хајди да чита и  пише. Бака је одлучила да са Кларом и Хајди оде у посету
на село, Хајдином деки.



  Девојчициној срећи није било краја. Није ни слутила које изненађење ће им  донети пут на село. Ништа више није остало исто. Ако још нисте прочитали ову књигу, прави је тренутак за то.
Сазнајте шта се догодило даље са Хајди, Кларом и Петром........



   Наташа Лаћарак   VI - 2

петак, 12. новембар 2010.

Виртуални интервју са Николом Теслом

Ученик: Добар дан господине Тесла! Како сте?
Никола Тесла: Добро сам, хвала на питању.
Ученик: Господине Тесла, да ли бисте желели да нам кажете нешто о Вашем детињству?
Никола Тесла: Рођен сам 10. јула 1856. године у селу Смиљане. Мој отац је био православни свештеник и звао се Милутин. Моја мајка се звала Ђука и била је веома вешта и интелигентна домаћица.
Ученик: Да ли имате сесту или браћу?
Никола Тесла: Да, имам. Њихова имена су: Милка, Ангелина, Марица и брат Дане.
Ученик: Господине Тесла, да ли бисте могли да нам испричате једну анегдоту из Вашег детињства?
Никола Тесла: Хмм... Испричаћу вам једну анегдоту које се радо сећам. Иако сам имао само три године, десио ми се један интересантан случај с мачком по имену Мачак. Једне вечери, држећи у крилу Мачка, повукао сам руку кроз длаке на његовим леђима.Осећао сам се чудно. На стотине варница се ни од куда створило. Погледао сам у свог оца очекујући одговор. Отац ме је погледао и рекао ми: 
"Никола, то је сигурно био електрицитет". Први пут сам тада чуо за то.




Ученик: Можете ли нам открити разлоге Вашег одласка у Америку?
Никола Тесла: Па, слушајте, ја у Америку нисам отишао зато што сам имао потребу да видим каква је Америка, већ баш напротив. Отишао сам због једног тужног разлога. Нажалост, сазнао сам на суров начин да ме тамо људи више цене, него у Србији. Није ме то радовало, али то је било добро за мој научни рад.
Ученик: Познато је да сте имали много изума. Можете ли нам навести макар један?
Никола Тесла: Наравно. Вршећи експеримент у Колораду Спрингсу пустио сам струју кроз високе стубове које сам изградио. Зачула се громогласна грмљавина. Котурови су се спуштали, а били су дугачки чак и до 100метара.
Ученик: Шта би сте препоручили младим изумитељима?
Никола Тесла: Препоручио бих им да смело прате своје снове, да буду упорни да их остваре. Нови изазови не требају да их плаше, него да их гурају напред, према своме циљу.
Ученик: Хвала Вам на времену које сте одвојили за овај разговор.
Никола Тесла: Било ми је задовољство.



Ингрида Цинкоцки V1         Магдалена ВладисавV2

четвртак, 4. новембар 2010.

Моја прича

 Од много књига које се налазе у полицама наше библиотеке одлучиле смо да вам представимо Едицију  "Моја прича". Најчитаније књиге су: "Како сам поново постао Саша", "Странац у кући", "О дугмету и срећи"... Те књиге су веома забавне. Оне се препоручују  млађим читаоцима, али и старији читаоци могу да уживају у њима. Књиге из Едиције "Моја прича" крију много емоција. Из сваке може много да се научи о људима и њиховим реакцијама на различите ситуације.Све их  карактерише  срећан крај.   

 
                      
Ми смо одлучили да вам представимо књигу: "Како сам поново постао Саша". Док Саша није кренуо у школу, нико му се није ругао због дебљине. Његова мама га је стално хранила и била је поносна на његов изглед. Њена омиљена реченица била је да снага улази на уста. У школи су га називали погрдним именима. Саша се због тога осећао одбачено, почео је да увлачи стомак и да измишља начине како да сакрије своје килограме. Покушао је да свој проблем  подели са Зриком, Ушкетом и Носоњом, али они су му били слаба утеха. Своју муку покушао је да сакрије од својих укућана, али није успео.То је допринело да се осећао још више неуспешан јер сада и они брину због њега. 
                           
Међутим, Саша је заволео једну девојчицу,  Ану. Љубав према Ани променила је Сашу, и радњу ове књиге повела је у ненаданом смеру, а у којем,открите сами.  

                                                 

Писац ове књиге је Снежана Гњидић, рођена је 1962. године у Београду. По струци је драматург. Написала је ТВ драму "Сестре", написала је још много речи, реченица, писама, критика, сценариjа, прича и рекламних порука. И данас то ради.



    

                                                Јелена Петковић V3 и Теодора Грујић  V3

петак, 29. октобар 2010.

Поезија за душу

Тешко је тачно одредити животно доба у коме почињу први љубавни немири. Поуздано се зна, да за њих никада није касно. Још један период живота свих нас је детињство.

    У детињству, ако не ранијем, онда оном каснијем, свако од нас прочитао је бар неке песме и књиге наших великих писаца и песника.
    Као што кажу први стихови песме "Прва љубав", нашег песника М. Антића:

                                         "Наиђу тако дани,
                                          бану у очи као вездане кише.
                                          Око носа се нека шарена нежност исплете.
                                           И ти-станеш.
                                           И не знаш: да ли си или ниси више
                                           оно обично,безазлено дете".


 Ево једна песма Крстивоја Илића, за све ђаке:

                             "Где си душо, где си рано?
                              Убише ме школским планом!
                              Све лекција до лекције,
                              све секција до секције.
                              Укључени седам сати,
                              као да смо апарати!
                              Не чуди се што сам мрачан,
                              што вечерас нисам тачан.
                              Како да ти будем ведар,
                              цео дан сам био редар?!"

Ипак, када сам тужна, заљубљена, срећна, сама... увек радо узмем и прочитам неку лепу збирку песама ("Срцологија"), и углавном се "пронађем" у стиховима, бар неких песама.


                                                

        Када сам сама... 

                                                    "Не,немој ми прићи!
                                                     Има више дражи ова слатка стрепња,
                                                     чекање и стра'.
                                                     Све је много лепше донде док се тражи,
                                                      о чему се само тек по слутњи зна".




                                                                                          Десанка Максимовић
Када сам срећна... 

                   "Добриша из Првог А,    
                    хвали се да свашта зна.
                    Тај "мајстор" из Добрне
                    све наглавце обрне.
                    Предложио Божени
                    да се њоме ожени!
                    А Божена Добриши:
                    Нос, јуначе, обриши!"

                                                              Никола Дреновац

Када сам заљубљена...



             "Чека те једна мала тајна,
              и два пољупца од прошлог лета.                 
              Чека те једна роза машна                         
              да мало обалом уз тебе шета".
                                                                       Љиљана Дашић      

Уз дружење младих са неким од ових песама, сатканим од љубави, жеља нам је да израсту у људе који ће једни друге разумети, поштовати и волети. Зато, када имате неко осећање које не можете дефинисати, јер ни сами нисте сугурни шта је, прочитајте неку књигу или неку од ових песама и сигурно ће се наћи нека која вас описује.
                                                               
                                                                                   Љиљанa Милић VIII-3

среда, 20. октобар 2010.

Немања Паштар - "Странац у кући"

Ово је прича о девојчици, њеној мајци и догађањима који си унели пометњу у њихове мирне животе. Питате се где је у свему томе девојчицин тата?! Она је одрасла са мамом, а тату није никад ни упознала.
Живеле су у свом стану мирно и без трзавица, све док...  Мама је срела човека који ју је освојио свим срцем, сматрала га је својом другом половином. Девојчици се то, ако њу питате, уопште није свидело.
Имала је потребу да с неким подели своје незадовољство због новог "тате". Другарица, којој се поверила, саветовала јој је да хитно нешто мора да уради поводом тога.. Тијана, тако се зове наша јуњакиња, досетила се, једног по њој , генијалног плана. Направиће неред у соби и тако навести маму да уђе и поспреми собу. Док мама буде спремала, она ће њен дневник оставити као замку, мама сигурно неће одолети, а да га не прочита. Тада ће мама сазнати колико она пати, и колико жели да се нови члан одсели из њиховог дома.
Тијана се осећала тужно и усамљено, најболније јој је било што мајчину љубав мора да дели, тамо са неким Урошем. Дневник је пронашла тамо где га је и оставила. Мислила је, план је пропао, мама га није прочитала. Међутим, после два дана, када је дошла из школе видела је маму како плаче, схватила је да је мама дневник ипак прочитала.
Осетила се кривом, много се кајала. Планирала је да напише писмо Урошу, али се ипак одлучила да га посети и лично му искаже своје кајање. Отишла је с намером да га врати кући, а мами врати осмех на лице.
Када је стигла, рекла је Урошу: "Молим те врати се, и учини маму поново срећном". Урош је у почетку застао без речи, а потом рече: "А да ли би ти волела да се ја вратим?"
Тијана усхићено рече: "Наравно да бих волела!" Урош се вратио и поново су били срећна породица ...



Немања Паштар, писац моје омиљене књиге, по струци је инжењер машинства. Рођен је у Београду 1966.
Осамдесетих година правио је компјутерске игрице, деведесети је радио као радио водитељ, диско-џокеј и канцелариски службеник .
Прву причу за децу написао је почетком миленијума. Живи и ради у Марибору, у Словенији.

Александра Веселиновић VI -1

среда, 13. октобар 2010.

Изреке о књигама

   Библиотека, најлепша просторија у нашој школи, са много лепих, занимљивих књига и предобром наставницом, која нам је организовала секцију. На секцију идем са другарицама, па сам добила тему за нашу интернет страну да пронађем десет лепих изрека о књизи...
Мени се ове допадају, а ви пронађите још неке, прочитајте и проследите их нама...

    
  ***
 Књиге су наше најтише
  и најверније пријатељице,
  најлакше је доћи до њих,
  дају најмудрије савете
  и најстрпљивије су учитељице... (Чарлс В. Елиот)

      ***
 Никад не судите о књизи
  по филму... (Џ. В. Иган)

      ***
 Слободно дарујте књиге
  за празнике од њих се никад не гоји,
  ретко се згреши
  и вечно су ваше... (Леонор Херши)

      ***
 Читање је за ум,
  оно што је вежба за тело... (Сер Ричард)

      ***
 Да бисте уништили културу,
  не морате спалити књиге...
 Довољно је да људи престану
  да их читају... (Реј Бредбери) 

      ***
 Литература је посао у којем непрестано
  мораш доказивати своју надареност људима
  који је немају... (Жил Ренар)

      ***
 На свакој књизи
  која значи добро уметничко дело,
 могло би се написати:
  "Отето од живота,
 мога и вашега."  (Иво Андрић)

      ***
 Наш је живот књига
  која се пише сама...
 Но понекад не разумемо
  шта је аутор хтео да каже... (Жилијен Грин)

      ***
 Добра је она књига која се отвара с очекивањем, 
  а заклопи се са коришћу... (А. Б. Алкот)


За крај песма за сладокусце:
                              
             Љубитељ књига

            Обожава књиге
             Било које врсте
            Када до њих дође,
             Он оближе прсте... 

                      ***
            Тај у књиге уђе
             И духом и телом
            Сваку од њих сматра
             Својим главним делом...

                      ***
            Ишчитава помно
             По неколико пута,
            Када им се допадну,
             Он их просто гута...

                      ***
            Чита без разлике
             Модерне, класике,
            Од књига баш живи
             Један мишић сиви...

Влада Батинић    

                                                                      Јована Крчединац VIII3
                                

петак, 8. октобар 2010.

Moja омиљена књига

   У нашој библиотеци постоје многе забавне и добре књиге, а једна књига ми се највише свидела. Она се састоји из три дела:
"Воли те твоја Клер, "Није фер, Клер"  и "Чик ако смеш, Клер". То је једна од најбољих

тинејџерских књига које сам читала.Књига говори шта се догађа тринаестогодишњој Клер и њеној јединој другарици Елси. Клер је девојчица која воли мушке ствари и која се облачи другачије од остатка екипе. Супротност је њена другарица Елси, која воли моду, дружељубива је и духовита. Клер се дружи и са Полом, јединим дечаком,  који је разуме. С Полом дели страст према стриповима и филмовима. Елса није таква. Она је много зрелија и дружи се са осталом децом. Сасвим је посебна. А да, заборавила сам да вам кажем, њу је Клер створила у својој машти . . .Клер је помислила да је дошло право време да се растане од Елисе? Али, да ли ће Елиса то хтети?

                                               

У другом делу, " Није фер, Клер", пошто Елси одлази, Клер почиње током распуста да се дружи са Алисон, новом девојчицом у крају. Међутим, једна девојчица у школи, која је звезда, решила је да јој преотме нову другарицу.
Да ли ће у томе успети?
                                           
                      
Клер се налази у много тешки ситуација. Свакако ћу памтити  када се Клер разболела, а тог дана је имала аудицију за леди Магбет, Шекспирову драму.
Мама је била искључива по питању аудиције. Клер није могла да замисли да се не појави тамо. Размишљала је, и на крају је назвала другарицу Алисон и рекла јој да оде на аудицију, да прича са главним продуцентом, Ериком,  док она смисли начин како ће доћи. Да ли је Клер добила улогу или не? Сазнаћете само ако прочитате други део књиге "Није фер, Клер".
Ивон Принц
                Мислите да је крај? Али није, и даље се нижу Клерини доживљаји. Појављивањем Клериног старог друга Пола све се мења. Полов долазак поставља питање да ли ће се појавити Елис и поново се окупити стара дружина? А,остатак приче топло вам препоручујем да сазнате читајући ове лепе и забавне књиге.

                                                                    Тамара Берак VIII- 3

понедељак, 4. октобар 2010.

Препоручујем књигу " Треснућу вас, бранила се Ема "



Почетком школске године, посвађала сам се са једном другарицом. Она не иде у моју школу.Биле смо добре другарице, све док у њену школу нису дошле нове ученице, с којима се она толико спријатељила да мене уопште није  није ни примећивала. Те девојчице су биле у такозваном " високом " друштву, које је мојој другарици пријало јер је била у центру пажње.Међутим, када сам је срела, питала сам је шта се догађа, али уместо да ми одговори, почела је да прича како ја више нисам за " њено друштво " и покушала је на све начине да ме изманипулише.Осећала сам се веома изиграно и безвредно. Зар баш она којој сам поверавала скоро све тајне?! Сасвим случајно, под руке ми је дошла ова књига и читајући је, помогла ми је да, на неки начин створим свој став и супротставим јој се. Рекла сам јој да тако више не може и да, ако се већ не дружи са мном, не може ни да манипулише мноме. Она је схватила да тако не може да се понаша према мени, јер ја то не дозвољавам и одустала је.

          Ова књига нам говори о томе, на који начин да се суочимо са злобом и непријатностима разних врста.Наравно, при томе наилазимо на разна искушења.
          Ема и њени пријатељи, не могу више да поднесу да их свакодневно малтретирају девојчица Ева и њена банда. Они иду у исти разред као и Ема и њени пријатељи. Проблем је још већи, што они немају храбрости да кажу својим родитељима за своје " мучитеље ".
          Емини родитељи су превише зузети својим послом!? Њена учитељица, Вицигманка, свима познатија као Вицкаста,није желела да се било ко осети запостављеним, па своју муку није имала са ким да подели.
           Они који немају храбрости да кажу своје мишљење и да се супротставе ономе ко покушава да их угрози на било који начин, треба помоћи.
            Некада је потребно само мало подршке, од неког кога волите да бисте успели да дођете
до свог самопоуздања.         
           Еми се Ева јављала чак и у сновима: Ема је пратила Еву. Ева је била у некој канцеларији, причајући са неким старијим човеком, који јој је рекао да није лепо то што чини Еми и њеним пријатељима. Иако се Ева правдала, Еми је то дало храбрости да јој се супротстави.
   Да ли се Ема супротставила Еви и на који начин, то можете сазнати само ако прочитате
ову књигу.
                                                      Нешто о писцу
Оригинaлно издање

Елизабет Тејлор је рођена у Минстеру, у Немачкој. Пише за децу и омладину. Добитница је угледне немачке награде за омладинску књижевност, за књигу " Ана трчи ",у којој се снажно бори против ћутања о злочину.
                                                                            Јована Марјановић  VIII-2

петак, 24. септембар 2010.

Јасминка Петровић: " Ово је најстрашнији дан у мом животу "

    Свако у  животу има нешто што га покреће и у чему ужива. Члан сам библиотечке секције већ пет година, и редовно посећујем библиотеку проводећи своје слободно време у њој. Тамо сам открила многе занимљиве књиге, и научила доста о библиотекарству. Од мноштва књига које су се налазиле на полицама мени је било изразито тешко да се одлучим која ми је најбоља. Међутим, постоји и она једна, која је за мене посебна, а то је: " Ово је најстрашнији дан у мом животу ". Ово је узбудљива и смешна књига. Одличан приказ раног тинејџерског живота. Невоље са школом, породицом, пријатељима и симпатијом приказани су на прави начин. Кратко ефектно и духовито. Наш јунак пролази кроз невероватне ситуације, описујући како се тада осећа, постаје ми близак, препознајем себе у сичним ситуацијама. Та књига ми је потпуно променила расположење. Уз књигу размишљаш, смејеш се, а понекад и пустиш сузу.
  Наравно, ова књига потврђује, оно што сви кажу да је књига мудрац од кога можеш много да научиш, али и да уживаш. Ова књига је управо таква, загрејала је моје срце, развеселила ме је, али и показала начин како да се носим са неким проблемима. То је управо основни разлог зашто желим да је препоручим и вама.
Још књига од исте ауторке




                                                      

                                                                                                                                                                      Интервју са Јасминком Петровић на ТВ Happy

Драгана Керавчин VIII-3