Направили смо електронски часопис у којем су радови наших ученика који иду на литерарну секцију Креативно писање.Проучавали су књижевнонаучне врсте, задатак им је био да напишу есеј. Одлично су се снашли јер их је већина ученика седмог разреда, а есеј се као књижевна форма помиње тек у осмом разреду. То само потврђује да нису залутали у литерарну секцију.
Ово је само део радова наших ученика који иду на литерарну секцију Креативно писање. Задатак им је био да сликама повежу радњу романа Милована Витезовића Чарапе краља Петра и судбину Мирослављевог јеванђеља, које се помиње у овој књизи. Њихове приче у слици су веома интересантне, па можете и ви да их погледате.
Милован Витезовић, српски писац, али и дугогодишњи уредник играног програма на националној телевизији, пише песме, романе, драме, филмска и ТВ сценарија, есеје, критике и афоризме. Међутим, шира публика га памти преко његових екранизованих романа Лајања на звезде и Шешира професора Косте Вујића.Иако је од почетка писан као роман, Шешир професора Косте Вујића је своје прво јавно представљање имао као телевизијска драма, која је први пут приказана 1972. године. Уврштена је као најгледанија ТВ драма Телевизије Београд. Место је нашла и у Антологију телевизијске драме. Роман је награђен наградом Политикиног забавника 1984. године. Занимљиво је да се поново, након толико година и успеха, поново снима римејк овог филма. Редитељ, уједно и сценариста, Здравко Шотра проширио је сценарио и саопштио: Трему би једино требало да има Берчек јер ће професора Вујића играти после Павла Вуисића. Павле Вујисић сјајно је представио лик необичног професора. Приликом једног интервјуа открио је шта га је подстакло и инспирисало да тако успешно дочара лик професора: Играо сам професора Вујића у телевизијској драми Милована Витезовића. Било је то право задовољство, зато што сам као ђак имао једног занимљивог професора кога сам имитирао, који ми је уствари, био идол. Увек сам знао шта ће тај професор да учини. Кладио сам се са другарима кад ће да се почеше иза ува. Играјући професора Вујића, ја сам све време мислои на тог свог драгог професора, који се, сиромах, убио. Имао је неке своје бубице.
Шта чини ову књигу толико занимљивом и посебном? Можда баш универзалност радње и сећање на школско доба као доба безбрижности и драгих успомена. Радња је смештена на сам крај 19. века. Коста Вујић је необичан професор немачког језика пред пензијом. Он испраћа своју последњу генерацију матураната. Он је при крају радног века, а они пред животом прупуном изазова. Иако му задају доста главобоља својим несташлуцима, професор Вујић временом схвата да међу тим мангупима има будућих научника, песника, математичара и политичара. Он у њима препознаје будуће академике, припаднике интелектуалне елите столећа које долази. Описује њихове последње гимназијске дане, удварања и љубавне јаде, књижевне седељке, њихове дане младости уз укус првих мајских трешања... Матуранти професора Вујића су они који ће касније обележити Србију свог времена: Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јаков Продановић, Милорад Митровић и др.
Задатак
Књига је веома питка, чита се у даху. Покушај да проникнеш и откријеш зашто буди подједнако интересовање после толико година. Твој став треба да нам саопштиш кроз новинарски жанр критика. Кроз новинску критику открива се значење и вредност разних уметничких дела. Критика је начин да се уметничко дело процењује и оцењује. Треба да уочиш и издвојиш појединости које ће ти помоћи да изнесеш свој став. Не просуђуј на нивоу свиђа ми се или не, него уверљиво нам објасни свој став. Када критикујеш не буди груб или непристојан, него образложи културно своје мишљење.
Твој проблем није тако тежак како ти се чини. Он се може решити веома лако. Ако си заљубљена, то је нешто веома лепо и не треба да се плашиш тога. У почетку, у тим ситуацијама, и сама сам била уплашена и збуњена. Међутим, искуство ме је научило да нема потребе да се тако осећам. Пронашла сам начин како да изађем из зачараног круга. Дуго сам била заљубљена у једног дечка. Ништа се није дешавало, а мом узбуђењу и збуњености није било краја. Сетила сам се и своја осећања поверила сам најбољој другарици. Она ме је пажљиво саслушала и посаветовала. Саветовала ми је да ако ми је заиста стало до тог дечка, морам да се потрудим да сазнам што више о њему. Истакла ми је да је важно да сазнам и оне све небитне ствари, типа за који фудбалски тим навија и слично. Наравно, другарица или више њих, приликом овог задатка, могу ти бити драгоцене. Када све то сазнаш, прелазимо на други ниво. Дечко који ти се свиђа треба да примети да и ти постојиш. Скупи храброст и прођи поред њега са благим осмехом на лицу. То је најсигурнији начин да схвати да постоји тако лепа девојка у његовом окружењу, остаје му само да се пита: Како те пре није угледао. Само мало причекај и видећеш промене. Желим ти да што пре решиш овај проблем и много успеха у школи. Не заборави, љубав је лепа, али никако немој да запоставиш своје обавезе.
Док сам читала твоје писмо, сетила сам се да сам се недавно осећала скоро исто. Међутим, сада када је то иза мене, сад кад сам најсрећнија на свету, увидела сам да ти проблеми нису тако страшни како ми се чинило.
Ако ти се Станко толико свиђа, кад га видиш црвениш се и бојиш се, скупи снаге приђи му, реци му све што мислиш и осећаш. Наравно, ако само желиш да му покажеш дати се свиђа, то не би требало да буде неки велики проблем, веруј ми, знам из искуства. Ниједан дечко неће да ти приђе ако си окружена другарицама. Издвој се понекад и прошетај сама. Тада ћеш изгледати самоуверено, а то је најбољи начин да привучеш пажњу. Покушај да облачиш само оно у чему се осећаш природно, увек остани оно што јеси. Твоја природна лепота магично ће привлачити дечаке, па и Станка. Буди комуникативна, опуштена. Направи први корак, и могу да ти гарантујем да ћеш остварити своје снове. Нема оклевања, право у нове изазове. Срећно!
Сви знамо да у овом периоду твог живота долази до разних проблема који ће те мучити. Неки од њих ће ти се чинити тешким, огромним и нерешивим. Вероватно о њима нећеш хтети ни са ким да говориш. Међутим, иако теби сада не изгледа тако, сваки проблем је решив. Уосталом, ако се потрудиш, увек ћеш наћи некога да ти помогне. Пре свега мораш да победиш своју стидљивост и страх. Ако си заљубљена и имаш симпатију, то је сасвим природна и нормална ствар. Треба да будеш сигурна у себе, своја осећања, жеље. Следећи пут кад видиш Станка, немој прелазити на другу страну улице, окретати главу, спуштати поглед и слично. Прођи поред њега, осмехни се и изговори бар: Ћао. Не плаши се. Није то ништа страшно, а и не боли. Лепо ћеш се осећати када ти узврати, сигурна сам. Сваки следећи пут га успут нешто питај, на пример: Како си? Јеси ли гледао филм...? Ако ти на нека питања одговори одушевљено или ипак згрожено, знаћеш шта воли, а шта не. Само, немој да претерујеш ида превише давиш. Буди природна, забавна и дружељубива. Свако пада на то. А и да знаш, стидљивост већ дуго није у моди.
