Речник српског језика

среда, 20. октобар 2010.

Немања Паштар - "Странац у кући"

Ово је прича о девојчици, њеној мајци и догађањима који си унели пометњу у њихове мирне животе. Питате се где је у свему томе девојчицин тата?! Она је одрасла са мамом, а тату није никад ни упознала.
Живеле су у свом стану мирно и без трзавица, све док...  Мама је срела човека који ју је освојио свим срцем, сматрала га је својом другом половином. Девојчици се то, ако њу питате, уопште није свидело.
Имала је потребу да с неким подели своје незадовољство због новог "тате". Другарица, којој се поверила, саветовала јој је да хитно нешто мора да уради поводом тога.. Тијана, тако се зове наша јуњакиња, досетила се, једног по њој , генијалног плана. Направиће неред у соби и тако навести маму да уђе и поспреми собу. Док мама буде спремала, она ће њен дневник оставити као замку, мама сигурно неће одолети, а да га не прочита. Тада ће мама сазнати колико она пати, и колико жели да се нови члан одсели из њиховог дома.
Тијана се осећала тужно и усамљено, најболније јој је било што мајчину љубав мора да дели, тамо са неким Урошем. Дневник је пронашла тамо где га је и оставила. Мислила је, план је пропао, мама га није прочитала. Међутим, после два дана, када је дошла из школе видела је маму како плаче, схватила је да је мама дневник ипак прочитала.
Осетила се кривом, много се кајала. Планирала је да напише писмо Урошу, али се ипак одлучила да га посети и лично му искаже своје кајање. Отишла је с намером да га врати кући, а мами врати осмех на лице.
Када је стигла, рекла је Урошу: "Молим те врати се, и учини маму поново срећном". Урош је у почетку застао без речи, а потом рече: "А да ли би ти волела да се ја вратим?"
Тијана усхићено рече: "Наравно да бих волела!" Урош се вратио и поново су били срећна породица ...



Немања Паштар, писац моје омиљене књиге, по струци је инжењер машинства. Рођен је у Београду 1966.
Осамдесетих година правио је компјутерске игрице, деведесети је радио као радио водитељ, диско-џокеј и канцелариски службеник .
Прву причу за децу написао је почетком миленијума. Живи и ради у Марибору, у Словенији.

Александра Веселиновић VI -1

3 коментара:

Анониман је рекао...

Zanimljivo... :) o__O ^^
Daca

Natasa је рекао...

Brawo Saska extra ti je :-***

Анониман је рекао...

I mi smo na informatici prvi put usli na vas blog.Svaka cast



Ljubomir Gajić i Lazar Sekicki

V|-3