Речник српског језика

среда, 5. јануар 2011.

Интернет као извор информација

Интернет је ушао у наше животе. Понекад се питамо како смо и живели без њега. Потребно је само да се конектујеш и свет је твој.
Избор је велик, од играња игрица, четовања, постављања фотографија, скидања музике...Међутим, права пометња настане кад добијеш реферат или неки истраживачки задатак из било ког предмета, чини се једноставно, али...
 Најлакше је, помислиш, претражити преко Гугла. Међутим, одједном добијеш огромну количину података и само тонеши не знаш куда даље.
Википедија ти се чини као прави избор. Да ли знаш како је настала Википедија? Свако је могао да шаље текст о некој материји, нико није проверавао да ли је то исправно или не. Ко нам
 гарантује да све информације које проналазимо на разним веб-сајтовима су тачне, проверене?! Верујем да сам те још више збунила, то ми није била намера, него да те упутим колико могу у безбедно и правилно коришћење Интернета приликом истраживања.
 Најсигурнији начин је да се претражује по провереним веб-сајтовима, тамо можеш бити сигуран да су информације проверене. Не брини таквих је много, они редовно проверавају доступност и тачност својих информација, њихово име сведочи о њиховом квалитету. Ако се одлучиш за претраживање у било ком од од претраживача мораш бити тачан и прецизан. Нпр.  интересује те Други светски рат, сузићеш претраживање на одређену годину, чак и месец јер ако то не урадиш добићеш море информација које ће те само збунити. У случају да први пут отвориш неки веб-сајт мораш да научиш како да провериш колико су подаци на њему тачни. У колико је реч о некој институцији (школа, музеј, институт и сл.) обично нема потребе за забринутост. Међутим, када веб-сајт уређује непознато лице покушај да прочиташ његову биографију, сазнаш нешто о њему, о његовој стручности. Не заборави данас може готово свако да отвори веб-сајт, блог или на неком форуму пише буквално шта хоће. Буди опрезан и покажи све  своје истраживачке способности. Међутим, има још једна важна ствар коју треба да знаш, не смеш да прузимаш туђе радове, а да се потписујеш као да су твоји. Такав рад се назива плагијатом, што значи да си присвојо нешто што није твоје. Свако има право да заштити оно што је написао и то се сматра његовим власништвом. Ми можемо користити такав рад, наводити његове делове, препричати га, али то обавезно морамо истаћи. Када преузмеш нешто где се тачно не види ко је то написао, у литетратури тада наводи име веб-сајта. Верујем да делује тешко, али немој да одустајеш. Развијај своје истраживачке особине, одреди место где ћеш уписивати корисне веб адресе, користи Интернет и његове изворе на прави начин и резултати ће бити видљиви најпре кроз оцену, а потом и кроз трајно знање које ти отвара пут ка новим успесима. 
                                                                                                                                                                          Наставиће се




  

1 коментар:

Анониман је рекао...

Хвала на саветима, сигурна сам да ће нам помоћи.
Похвала за главну слику (Јануар), супер је! :)
Даца.