И велики су били мали: прича о Александру Македонском

У престоници Пели, у Македонији, краљ Филип II Македонски и принцеза Олимпија  добили су сина, и назвали га Александар. Први пут Александар је угледао коња, са пет година. Узмицао је пред њим разрогачивши очи  тражећи начин да што пре побегне из штале. Краљ рече:"Сине мој, како ћеш наследити мој трон ако се коња бојиш."  Александар га тужно погледа, брзо се окрете и побеже у двор. "Коња се боји?! Не ваља, мора савладати свој страх, па макар само сести на коња," рече краљ хватајући се за главу. Сутрадан Александра су опет одвели у шталу, али овај пут завезаних очију. Ставили су га на коња. Када је дечак схватио, да се налази на истом створењу пред којим је узмицао, стаде плакати па повика: "Оче, скини ме! Он је монструм!" Отац га скиде те изјави да нема сврхе терати Александра да јаше. Идућег дана дечак је изашао и играо се са другарима. Отац га је са врха куле посматрао и мислио: "Ако ми се први син коња боји, морам имати другог наследника." Те ноћи краљ је отишао у Александрову собу и рекао: "Пробај сине. Молим те." Дечак је занемео. Отац само устаде и рече: "Пробај." Дрвена врата зашкрипаше, а дечаку се чинило као да кажу: "Пробај! Учини оцу!" Дечак није спавао целу ноћ. Кад год би затворио очи, приказала би му се слика страшног створења које је разјапило чељусти и устремило се на њега. Отворивши очи појавила би се слика његовог оца, и огромна туга и разочарење које је видео у његовим очима. Јутро га је затекло уморног, и несвесно је кренуо ка штали. Стао је пред коња па рече: "Не бојим те се!" У трен ока био је  на коњу и храбро појурио из штале машући оцу: "Оче! Види! Јашем само за тебе!" Краљ поче да плаче од среће, истрча у дворско двориште и загрли га па рече: "Сада знам да имам поштеног наследника."


Филип Македонски је убијен 336. године п.н.е., убрзо након што је завладао Грчком. Његов син, Александар имао је само двадесет година када је постао краљ. Александар је био један од највећеих војсковођа свих времена. Током тринаест година ујединио је Грчку, Египат и Вавилон, разносећи Грчке идеје и обичаје по свету. Изенада је умро од грознице 323. године п.н.е. у тридесет другој години живота.

Софија Поповицки IV-2

Виртуелан интервју са Светим Савом

Ученик: За Србе је одувек била највећа срећа  и дар од Бога имати што више деце. Стефан Немања и његова супруга Ана већ су имали два сина. Молили су Бога да им подари још једно мушко дете. И Бог се смиловао и благословио их Вама.
Свети Сава: Јесте, моји родитељи су ме добили под старост, али су ме јако желели. Дали су ми име Растислав, скраћено Раско, да будем снажан, чврст и дуговечан као храст.
Ученик: За то време било је препирања ко ће водити српску државу. Зашто Ви  нисте  хтели да је предводите када сте имали прилику?
Свети Сава: Јесте, имао сам прилику да предводим српску државу, владао сам Хумском облашћу кратак период, али тада не бих стигао да се посветим својим интересовањима. Знате, ја сам некако одувек био окренут цркви и Богу, у томе сам проналазио смисао и веру која ме је бодрила да у том сегменту дам све од себе , а да и другима буде боље.
Ученик: Пошто сте се окренули цркви и Богу, напустили сте браћу, родитеље, и побегли далеко, у манастир. Најпре, како сте то учинили и зашто?
Свети Сава: Пре свега да кажем да сам одувек маштао о Светој гори, далеким шумовитим брдима на обали мора у Грчкој. Моја је била одлука да побегнем, оставим све и одем у манастир. То се догодило веома брзо. Отишао сам са људима са двора. Док се ловачка пратња одмарала, ја сам се искрао са три монаха и побегао у далеку Свету гору.
Ученик: Када сте стигли на Свету гору, Ви сте се на веома чудан начин замонашили. Како се то догодило и које је било Ваше монашко име?
Свети Сава: Да, то је истина. Замонашио сам се на веома чудан начин. Када су сви заспали, игуман манастира одсекао ми је косу и обукао у монашко одело. Тада повратка није било. Више нисам био принц Растко Немањић, него монах Сава.
Ученик: Били сте веома вредни, праведни и добри па сте, претпостављамо, чинили велики број активности за развој српске државе.
Свети Сава: Учинио сам шта сам осећао да треба. Отварао сам прве школе и болнице у Србији. Бринуо сам о сиромашним и болесним људима.
Ученик: Вама се придружио и Ваш отац, Стефан Немања, и замонашио се у манастиру Ватопеду. Како је било његово монашко име, и пре него што је напустио престо, шта је оставио својим синовима Стефану и Вукану?
Свети Сава: Када се мој отац замонашио, добио је име Симеон. То се догодило 1197. године. Пре него што се замонашио средњем сину Стефану уступио је Рас, а најстаријем Вукану дао је на управу Зету.
Ученик: Познато је да сте Ви и Ваш отац Симеон подигли манастир које је то било године и да ли сте саградили још нешто на Светој гори?
Свети Сава: Пре свега да кажем да смо подигли манастир Хиландар. Градња манастира почела је 1198. године. После градње Хиландара подигли смо Карејску испосницу, намењену монашком тиховању.
Ученик: Када је Ваш отац умро, за све вас био је то тужан дан. После његове смрти да ли сте могли да обављате послове које сте раније обављали?
Свети Сава: Да, после смрти мога оца сви су били тужни. Морао сам да обављам послове које сам раније обављао, али сам дошао у Србију да помогнем својој браћи Вукану и Стефану. Од новца који нам је остао уређивали смо манастире и цркве.
Ученик: То је било племенито од Вас. Поред помагања браћи и изградње, да ли сте се још нечим бавили и да ли Вам је то полазило за руком?
Свети Сава: Јесам, отварао сам школе и учио децу да читају и пишу, како би касније могли да нађу неки бољи посао. Учио сам их да верују у Бога и да му се моле.
Ученик: Чуо сам и да сте лечили народ. Да ли је то тачно?
Свети Сава: Помагао сам колико сам могао. Лечио сам сиромашне и богате, нисам правио разлику међу људима. За собом сам оставио многе саграђене болнице.
Ученик: Да ли би желели да прошетамо и да нам испричате можда неку анегдоту из Вашег живота.
Свети Сава: Наравно. Док сам био учитељ, једном ђаку нестане теглица меда. Да бих пронашао крадљивца , узвикнуо сам гласно својим ђацима: « Ко је украо мед, пашће му данас пчела на капу.» Када су ђаци изашли на ручак , онај што је украо мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу. Тако се крадљивaц сам одао.                              
    
Данијела  В.  V3    Сима Б. V3

Светлана Велмар-Јанковић: Књига за Марка Београд:Стубови културе,2007.

Светлана Велмар-Јанковић родила се 1933. године у Београду. Тамо је ишла у основну школу и гимназију. Студирала је француски језик и књижевност. Одувек је била наклоњена књижевности за одрасле. Написала је много сјајних романа који су веома често награђивани: Ожиљак, Лагум, Бездно, приповетке Дорћол, Врачар, драму Кнез Михаило... Њене књиге превођене су на многе језике. Књижевност за децу није јој била страна. Када се први пут запослила била је новинар у дечијем листу Пионир. Тамо је за мале читаоце бирала најлепше бајке, приче, песме... Међутим, временом се посветила писању за одрасле све док једног дана 1991. године није постала бака. Улога баке јој се јако допала, оживела је сва сећања на књижевност писану за децу и одједном родила се идеја да напише књигу за децу.
Ова књига намењена је пре свега њеном унуку Марку, али и свим осталим дечацима и девојчицама као приче пред спавање. Често је у својим књигама за одрасле писала о познатим владарима из наше историје. Тога се није одрекла ни у Књизи за Марка. Она речима осликава детињство наших владара из периода средњег века. То су деца са сличним страховима и несигурностима која су нам свима блиска. Тешкоће одрастања и неразумевања за њихове проблеме муче и њих  као и све њихове вршњаке. Понекад при решавању тих проблема помажу им чудесна бића као у бајкама. Можда баш због тога ове приче су бајковите и идеалне за читање пред спавање. Нарочито занимљиво је што нас на крају приче ауторка упознаје са историјским чињеницама о јунацима њених прича. Ви сте већ у читанкама за 4. разред имали прилике да уживате у одломку из приче Златно јагње у којој се прича о Растку Немањићу који ће постати Свети Сава. У књизи можете да уживате у причама о: Стефану Немањи, Стефану Дечанском, Марку Краљевићу...

 Задатак
Кад прочитате ове приче, изаберите неку историјску личност, о којој није испричана прича, вратите је у детињство, смислите радњу и тако сачините још једну причу за лаку ноћ. Ваше радове предајте библиотекарки.

Линкови - пут до информација (наставак )

У данашње време интернета, чини нам се да је веома лако доћи до информације која нам је потребна. Извора је много, а они нас често збуњују и  одустанемо пре него што пронађемо оно што нам је потребно.

Приликом презентације Блога библиотеке упознали сте шта су линкови и како они могу да вам помогну при испуњавању додатних задатака везаних уз поједине области.

Претпостављам да је и вас списак збунио, јер се и нама десила иста ситуација. Гледали смо у њега, кликнули на сваки линк и ни  један нам није  дао  одговор на наше питање. Међутим, посветили смо томе мало више времена и схватили да то није толико компликовано.

Да се ви не би мучили или одустали, ми смо вам олакшали истраживање, разврставајући линкове према областима.

            Општа категорија

У прву категорију сместили смо веб-сајтове на којима можете пронаћи мноштво информација везаних готово за сваки предмет.

• Гугл
• Веб-Одисеја
• Знање.орг
• Зврк
• Википедија
• Пројекат Растко

            Биологија

• Центар за развој еколошке свести
• Фауна
• Природа
• Екологија

            Физика

• Хаблов телескоп
• Астрономија

            Географија

• Национална географија издање за Србију
• Географија

            Историја

• Приказ целокупне српске културна историје
• Петница - Радои из историје
• Наполеон
• Приказ живота и веровања старих Словена

            Књижевност и језик

• Антологија српске књижевности
• Дигитална библиотека
• Иво Андрић
• Петар Петровић Његош
• Српски језик
• Правопис
• Речник енглеског језика
• Речник са сликама

            Грађанско васпитање

• Грађанске инијацитиве
• Центар за права детета

Надамо се да смо вам олакшали истраживање, али исто тако подстакли вас да и даље истражујете и проналазите потребне информације.

                        Јована Марјановић и Данијела Врсајков VIII-2

Интернет као извор информација

Интернет је ушао у наше животе. Понекад се питамо како смо и живели без њега. Потребно је само да се конектујеш и свет је твој.
Избор је велик, од играња игрица, четовања, постављања фотографија, скидања музике...Међутим, права пометња настане кад добијеш реферат или неки истраживачки задатак из било ког предмета, чини се једноставно, али...
 Најлакше је, помислиш, претражити преко Гугла. Међутим, одједном добијеш огромну количину података и само тонеши не знаш куда даље.

Википедија ти се чини као прави избор. Да ли знаш како је настала Википедија? Свако је могао да шаље текст о некој материји, нико није проверавао да ли је то исправно или не. Ко нам
 гарантује да све информације које проналазимо на разним веб-сајтовима су тачне, проверене?! Верујем да сам те још више збунила, то ми није била намера, него да те упутим колико могу у безбедно и правилно коришћење Интернета приликом истраживања.
 Најсигурнији начин је да се претражује по провереним веб-сајтовима, тамо можеш бити сигуран да су информације проверене. Не брини таквих је много, они редовно проверавају доступност и тачност својих информација, њихово име сведочи о њиховом квалитету. Ако се одлучиш за претраживање у било ком од од претраживача мораш бити тачан и прецизан. Нпр.  интересује те Други светски рат, сузићеш претраживање на одређену годину, чак и месец јер ако то не урадиш добићеш море информација које ће те само збунити. У случају да први пут отвориш неки веб-сајт мораш да научиш како да провериш колико су подаци на њему тачни. У колико је реч о некој институцији (школа, музеј, институт и сл.) обично нема потребе за забринутост. Међутим, када веб-сајт уређује непознато лице покушај да прочиташ његову биографију, сазнаш нешто о њему, о његовој стручности. Не заборави данас може готово свако да отвори веб-сајт, блог или на неком форуму пише буквално шта хоће. Буди опрезан и покажи све  своје истраживачке способности. Међутим, има још једна важна ствар коју треба да знаш, не смеш да прузимаш туђе радове, а да се потписујеш као да су твоји. Такав рад се назива плагијатом, што значи да си присвојо нешто што није твоје. Свако има право да заштити оно што је написао и то се сматра његовим власништвом. Ми можемо користити такав рад, наводити његове делове, препричати га, али то обавезно морамо истаћи. Када преузмеш нешто где се тачно не види ко је то написао, у литетратури тада наводи име веб-сајта. Верујем да делује тешко, али немој да одустајеш. Развијај своје истраживачке особине, одреди место где ћеш уписивати корисне веб адресе, користи Интернет и његове изворе на прави начин и резултати ће бити видљиви најпре кроз оцену, а потом и кроз трајно знање које ти отвара пут ка новим успесима. 
                                                                                                                                                                          Наставиће се

  

Дружење са књигом

Распуст је. Знам већина вас и не мисли на школу или на књигу. Међутим, постоје они који се редовно друже са књигом, који су узели из библиотеке довољно занимљивих наслова да не морају да брину шта ће када наступе тренуци досаде. Сигурна сам море вас лутаће Интернетом у потрази за забавом и одлучила сам да вам представим два веб-сајта која могу бити извор забаве и уживања, ако ви тако одлучите. Она би требала да вам омиле књигу на нов начин. Наиме, реч је о веб-сајтовима на којим можете да пронађете занимљиве наслове и да их читате  у електронској форми.

Дечија дигитална библиотека

Дигитална библиотека Народне библиотеке Србије почела је са радом 2004. године. На овом веб-сајту могу да се пронађу занимљиве књиге за све узрасте. Књиге су разврстане по старосној категорији читалаца и на основу тога бирате категорију којој припадате, мада слободно истражујте,  погледајте целокупан избор, чини ми се да до сада има 127 дигитализованих књига ( књига које могу да се читају у целости док сте на Интернету ).

Антологија српске књижевности

Овај веб-сајт је намењен пре свега ученицима виших разреда. На њему могу да пронађу већину књижевних дела које треба да прочитају у оквиру лектире. Најлакше је да претраживање изведете по азбучном реду или по писцима заступљеним на овом веб-сајту. Овде не морате бити конектовани приликом  читатања књиге, већ само док не нађете шта вас занима, па то штеди Интернет онима који немају неограничен приступ.

Не дозволите да распуст прође, а да нисте прочитали ни једну књигу. Књиге нам отварају нове видике и уз помоћ њих постајемо бољи и паметнији људи који су спремни на изазове које живот пред њих поставља.

                                                                                       Ваша библиотекарка

Наташа Ђурица: Тајна девојчице и месеца

У библиотеци има много књига које нам могу помоћи да решимо неке дилеме или проблеме ако их имамо. Те књиге припадају психолошкој литератури. Гледајући те књиге на полицама наше библиотеке учинило нам се да су преозбиљне за нас. Једна нас је привукла својим изгледом, а када смо је отвориле схватиле смо да је баш за наш узраст. Читале смо је заједно и разговарале о прочитаном. Било је и делова у књизи који нам нису били најјаснији, па смо их читали по неколико пута да би разумели. У разговору о прочитаном  неке од нас су биле више упућене у материју од осталих. Књига је осмишљена у форми дијалога кога воде девојчица Тајна и др Луна. Тајна је радознала девојчица са много питања за докторку о периоду пубертета. Њена питања дају нам одговоре и отварају потпуно ново поље живота сваке девојчице. Закључиле смо да  њена питања дају одговоре и на наша питања,које нисмо знале коме да поставимо. Било је ту важних питања: Шта је  менструација? Да ли је тачно да ако не добијемо менструацију нисмо здраве особе? Како се припремити за менструацију?... Докторка Луна одговарала је стрпљиво и упознала нас је са целим процесом и још важније научили смо се да менструација није баук, него нормална појава код  девојчица.   

Ову књигу препоручујемо свим девијчицама, без обзира да ли ступиле у период пубертета или им то тек следи. Она даје решења за многа питања која, сигурне смо, мучи сваку од нас.

                                                      Зорица Попин IV-4  Александра Врекић IV-4