У престоници Пели, у Македонији, краљ Филип II Македонски и принцеза Олимпија добили су сина, и назвали га Александар. Први пут Александар је угледао коња, са пет година. Узмицао је пред њим разрогачивши очи тражећи начин да што пре побегне из штале. Краљ рече:"Сине мој, како ћеш наследити мој трон ако се коња бојиш." Александар га тужно погледа, брзо се окрете и побеже у двор. "Коња се боји?! Не ваља, мора савладати свој страх, па макар само сести на коња," рече краљ хватајући се за главу. Сутрадан Александра су опет одвели у шталу, али овај пут завезаних очију. Ставили су га на коња. Када је дечак схватио, да се налази на истом створењу пред којим је узмицао, стаде плакати па повика: "Оче, скини ме! Он је монструм!" Отац га скиде те изјави да нема сврхе терати Александра да јаше. Идућег дана дечак је изашао и играо се са другарима. Отац га је са врха куле посматрао и мислио: "Ако ми се први син коња боји, морам имати другог наследника." Те ноћи краљ је отишао у Александрову собу и рекао: "Пробај сине. Молим те." Дечак је занемео. Отац само устаде и рече: "Пробај." Дрвена врата зашкрипаше, а дечаку се чинило као да кажу: "Пробај! Учини оцу!" Дечак није спавао целу ноћ. Кад год би затворио очи, приказала би му се слика страшног створења које је разјапило чељусти и устремило се на њега. Отворивши очи појавила би се слика његовог оца, и огромна туга и разочарење које је видео у његовим очима. Јутро га је затекло уморног, и несвесно је кренуо ка штали. Стао је пред коња па рече: "Не бојим те се!" У трен ока био је на коњу и храбро појурио из штале машући оцу: "Оче! Види! Јашем само за тебе!" Краљ поче да плаче од среће, истрча у дворско двориште и загрли га па рече: "Сада знам да имам поштеног наследника."
Филип Македонски је убијен 336. године п.н.е., убрзо након што је завладао Грчком. Његов син, Александар имао је само двадесет година када је постао краљ. Александар је био један од највећеих војсковођа свих времена. Током тринаест година ујединио је Грчку, Египат и Вавилон, разносећи Грчке идеје и обичаје по свету. Изенада је умро од грознице 323. године п.н.е. у тридесет другој години живота.
Нема коментара:
Постави коментар