Речник српског језика

уторак, 25. јануар 2011.

Виртуелан интервју са Светим Савом



Ученик: За Србе је одувек била највећа срећа  и дар од Бога имати што више деце. Стефан Немања и његова супруга Ана већ су имали два сина. Молили су Бога да им подари још једно мушко дете. И Бог се смиловао и благословио их Вама.
Свети Сава: Јесте, моји родитељи су ме добили под старост, али су ме јако желели. Дали су ми име Растислав, скраћено Раско, да будем снажан, чврст и дуговечан као храст.
Ученик: За то време било је препирања ко ће водити српску државу. Зашто Ви  нисте  хтели да је предводите када сте имали прилику?
Свети Сава: Јесте, имао сам прилику да предводим српску државу, владао сам Хумском облашћу кратак период, али тада не бих стигао да се посветим својим интересовањима. Знате, ја сам некако одувек био окренут цркви и Богу, у томе сам проналазио смисао и веру која ме је бодрила да у том сегменту дам све од себе , а да и другима буде боље.
Ученик: Пошто сте се окренули цркви и Богу, напустили сте браћу, родитеље, и побегли далеко, у манастир. Најпре, како сте то учинили и зашто?
Свети Сава: Пре свега да кажем да сам одувек маштао о Светој гори, далеким шумовитим брдима на обали мора у Грчкој. Моја је била одлука да побегнем, оставим све и одем у манастир. То се догодило веома брзо. Отишао сам са људима са двора. Док се ловачка пратња одмарала, ја сам се искрао са три монаха и побегао у далеку Свету гору.
Ученик: Када сте стигли на Свету гору, Ви сте се на веома чудан начин замонашили. Како се то догодило и које је било Ваше монашко име?
Свети Сава: Да, то је истина. Замонашио сам се на веома чудан начин. Када су сви заспали, игуман манастира одсекао ми је косу и обукао у монашко одело. Тада повратка није било. Више нисам био принц Растко Немањић, него монах Сава.
Ученик: Били сте веома вредни, праведни и добри па сте, претпостављамо, чинили велики број активности за развој српске државе.
Свети Сава: Учинио сам шта сам осећао да треба. Отварао сам прве школе и болнице у Србији. Бринуо сам о сиромашним и болесним људима.
Ученик: Вама се придружио и Ваш отац, Стефан Немања, и замонашио се у манастиру Ватопеду. Како је било његово монашко име, и пре него што је напустио престо, шта је оставио својим синовима Стефану и Вукану?
Свети Сава: Када се мој отац замонашио, добио је име Симеон. То се догодило 1197. године. Пре него што се замонашио средњем сину Стефану уступио је Рас, а најстаријем Вукану дао је на управу Зету.
Ученик: Познато је да сте Ви и Ваш отац Симеон подигли манастир које је то било године и да ли сте саградили још нешто на Светој гори?
Свети Сава: Пре свега да кажем да смо подигли манастир Хиландар. Градња манастира почела је 1198. године. После градње Хиландара подигли смо Карејску испосницу, намењену монашком тиховању.
Ученик: Када је Ваш отац умро, за све вас био је то тужан дан. После његове смрти да ли сте могли да обављате послове које сте раније обављали?
Свети Сава: Да, после смрти мога оца сви су били тужни. Морао сам да обављам послове које сам раније обављао, али сам дошао у Србију да помогнем својој браћи Вукану и Стефану. Од новца који нам је остао уређивали смо манастире и цркве.
Ученик: То је било племенито од Вас. Поред помагања браћи и изградње, да ли сте се још нечим бавили и да ли Вам је то полазило за руком?
Свети Сава: Јесам, отварао сам школе и учио децу да читају и пишу, како би касније могли да нађу неки бољи посао. Учио сам их да верују у Бога и да му се моле.
Ученик: Чуо сам и да сте лечили народ. Да ли је то тачно?
Свети Сава: Помагао сам колико сам могао. Лечио сам сиромашне и богате, нисам правио разлику међу људима. За собом сам оставио многе саграђене болнице.
Ученик: Да ли би желели да прошетамо и да нам испричате можда неку анегдоту из Вашег живота.
Свети Сава: Наравно. Док сам био учитељ, једном ђаку нестане теглица меда. Да бих пронашао крадљивца , узвикнуо сам гласно својим ђацима: « Ко је украо мед, пашће му данас пчела на капу.» Када су ђаци изашли на ручак , онај што је украо мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу. Тако се крадљивaц сам одао.                              
    
Данијела  В.  V3    Сима Б. V3

2 коментара:

Анониман је рекао...

Aaa, lepo! Davno je to bilo... :)
Podsetih se starijih vremena.. :D
Daca

Анониман је рекао...

AxAxA...:DD sima