И велики су били мали: прича о кнезу Михаилу

Једном давно живео су краљ и краљица са својим сином Михаилом. Михаило је са татом редовно одлазио у лов. Међутим, њега је мучило нешто друго. Он се бојао мишева. Цар и Михаило пођу у шталу да дечак покуша да узјаше коња. Таман што су стигли, али дечак је угледао миша и брзо истрчао из штале. Отац је био збуњен. Оде до Михаила и упита га шта се то догодило  у штали. Михаило рече:"Оче,  јако се бојим мишева. Не смем да  приђем ни близу кад знам да су они у близини." Отац занеме, али и упита: "Драги сине, зар мишева да се бојиш!? "Михаило постиђено сагну главу и поче да плаче. Отац изађе из собе. Дечак је осећао да је разочарао оца и покушавао да замисли како је храбар и не боји се миша. Замишљао је како узима миша у руку, а срце му не лупа да искочи, него чује срце миша и осећа да је он уплашенији од њега. Одлучно устаде и крену ка штали. Већ при самом улазу у шталу, угледао је малог сивог миша. Гледали су се у очи. Дечак зажмури, дотакне миша, и потом га узе у руке и рече:"Не бојим те се више, сада сам спреман да будем нови краљ." После неколико година дошло је време да су Михаило и његов брат нарасли и постали спремни да буду краљеви. Преклињали су оца да изабере баш њих, али у том тренутку двораном протрча миш, Михаилов брат  се уплаши и побеже из двора.  У том тренутку краљ је прогласио Михаила за краља. Живели су срећно...

Кнез Михаило рођен је у Крагујевцу као други син кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Први српски владар коме је народ подигао споменик. Често се виђао са најумијим људима тог времана: Вуком Крараџићем, Ђуром Даничићем и Бранком Радичевићем. Личност овог владара чији споменик краси центар Београда, била је у много чему посебна. Убијен је у београдском парку Кошутњак 10. јуна 1868.године. Убиство је изазвало велику народну жалост.

                                                                                        Јована Зарупски IV-2