Речник српског језика

четвртак, 28. април 2011.

Изгубљена књига

Ликови: Јована, Данко, Библиотекарка, Милица, Соња.

                                                Учионица

Данко: Јована, хајде да идемо на игралиште, сви су већ тамо!
Јована: Супер, али само да одем до библиотеке.

                                                   Библиотека

Јована: Добар дан.
Библиотекарка: Добар дан,  Јована. Могу ли некако да ти помогнем?
Јована: Хтела сам ону књигу, коју сам Вас замолила да ми сачувате кад Соња врати.
Библиотекарка: Ево, ту је. Данас је баш Соња вратила. Знаш шта треба да радиш...
( Јована се потписује на картон и пружа га библиотекарки ).
Јована: Како да не. Хвала Вам. Видимо се. Довиђења.
Библиотекарка: Довиђења,  Јована.

                                                  Учионица

Соња: Хајде, Јована. Сви су већ изашли. Стигла је и наставница физичког.
Данко: Ајде! Где си до сада? Спакуј ствари у  торбу, и крећемо. ( Обраћа се Јовани ).
Јована: Милице, шта ти радиш ту? Ниси са осталима?
Милица: Не, ја сам редар, а и не радим физичко.
Соња: Ајде! Где сте?
Милица: Види, заборавила је књигу. ( Гледа књигу на Јованином столу и узима је у руке ). Даћу јој после часа, кад кренемо кући.

                                                      Школско двориште


Милица: Соња, где је Јована?
Соња: Она је већ отишла са Данком. Не знаш шта си пропустила! Јована је дала завршни ударац. Захваљујући њој победили смо осмаке.
Милица: Супер. Ајде, видимо се. Ћао.
Соња: Ћао!
                                                        Јована у својој соби

Јована: Стварно је био супер дан у школи. Немам много ни за домаћи, имаћу времена да читам. Дуго сам чекала свој ред на ову књигу. Идем одмах мало да читам, касније ћу да учим. ( Отвара торбу и тражи књигу). Књига ми је у торби...Где ми је књига? Није ту. Немогуће! Ставила сам је сигурно у торбу. Ајде да погледам још једном. Нема је. Шта ако сам је изгубила? Шта ћу сад? Шта ћу рећи библиотекарки? Јао, Боже! Где је?



                                                         Милица у својој соби

Милица: (Узима телефон и позива Јовану). Хало. Добар дан. Овде Милица. Требала би ми Јована.
Јована: Здраво Милице, ја сам.
Милица: Здраво Јована. Шта радиш?
Јована: Лудим. Лепо лудим. Замисли нема ми нигде књиге из библиотеке. Убићу се! Шта ћу сада?
Милица: Хеј, можда имам решење за твој проблем.
Јована: Шалиш се. Стварно!?
Милица: Књигу си заборавила у школи, ја сам је понела, зато ти се и јављам.
Јована: Јупи! Милице, ти си царица. Хвала ти до неба! Шта бих ја без тебе!
Милица: Добро је што сам је ја пронашла, можда се то не би тако добро завршило да је књигу пронашао неко други.
Јована: Хвала ти, Милице. Ово ми је да научим да се књиге морају чувати. Замисли да сам је стварно изгубила!? Одсад ћу водити више рачуна. Научила сам лекцију да се журбом ништа не постиже, а последице могу бити грозне.
Милица: Знам да јеси. Хеј, идемо касније на игралиште? Чула сам за твој успех данас.
Јована: Само без журбе!
               

                         Библиотечка секција VIII-3

Нема коментара: