Мит о Танталу

Уживала сам док сам читала митове, а ипак сам одлучила да представим мит о Танталу.

Тантал је био Зевсов син. Владао је у Сипилу у Лидији. Био је необично богат и славан. Његов отац га је волео више од свих својих смртних синова. Сви су му поклањали своје верно пријатељство. Смео је да једе за Зевсовом трпезом. Међутим, Танталу је слава ударила у главу и почео је себе да сматра богом. Крао је нектар с божанске трпезе и њиме частио своје пријатеље смртнике. После смрти је одавао тајне бесмртника.  Учествовао је у крађи скупоценог златног пса који је Зевса као дете чувао на Криту. Зевс се љутио, али ипак опраштао свом вољеном сину. Међутим, Тантал није имао границе.

Позвао је све богове на ручак. Заклао је свог рођеног сина, по имену Пелопа, и припремио за гозбу боговима. Нико није јео,  сем Деметре која је била обузета својим проблемима.

Пошто је Тантал превршио сваку меру, богови су одлучили да га баце у пакао. Налазио се  поред језерцета, кад би се сагнуо да пије воду језеро би се сасушило. Био је гладан, а над његовом главом су стајале крушке, јабуке, нар. Кад би се исправљао да их дохвати, гране је ветар носио све више и више. Над његовом главом љуљала се огромна стена претећи да сваки час падне на њега и смрви га. Тако је Тантал био у подземном свету и троструко мучен.    

Док сам читала овај мит, постало ми је јасно зашто се каже Танталове муке.

                                                                                                                          Нада Врекић  V-3

Александар Дудуковић:"Приче с Хоризонта"

  Добила сам задатак да препричам један мит. Отишла сам у библиотеку у потрази за књигом која ће ми помоћи. "Приче са Хоризонта" понудиле су ми одговоре које сам тражила. Ова књига проучава Грчку митологију, описује настанак света, богове и њихове склоности. Најинтересантнији ми је био мит о Сизифу.Сизиф је важио за најмудријег и најлукавијег човека у тадашњој Хелади. Када је Зевс отео кћерку речног бога Асопа, лукави Сизиф, који је неким случајем сазнао тајну ко је украо и где је сакрио Асопову кћер, желео је своју информацију  да искористи. Тражио је да Асоп снабде Акрокоринт извором питке воде пре него што му открије шта је било са његовом ћерком. Када је Асоп створио извор на коринском акропољу, Сизиф му је саопштио да је Зевс тај који му је отео ћерку. Зевса је понашање Сизифа веома разгневило и одлучио је да казни Сизифа за пример осталим људима, да знају да се тајна богова не сме одавати. Наредио је богу Тантосу да Сизифа одведе у подземни свет. Сизиф је био лукав и вешт па је успео да насамари бога смрти, и затвори га у подрум. Цео поредак ствари био је доведен у питање, па је Зевс послао бога рата да ослободи бога Тантоса. Ослобођен Тантос зграбио је Сизифову душу и однео је у подземни свет. Сизиф је лукаво надмудрио Хада, који га је пустио из подземног света да разговара са својим укућанима, али под условом да се врати. Сизиф је отишао, али се није вратио. Разбеснели Хад поново је послао бога Танотоса по Сизифа. Кад је на једној гозби од испијеног вина Сизифу попустила пажња, зграбио га је и вратио у подземни свет. Богови нису волели да се реметити њихов ред, и Зевс је одлучио да за сва времена упозори људе на то, па је Сизиф кажњен за пример. Он је кажњен да уз брдо ваља камен. Сваки пут кад би стигао до самог врха брда камен би се скотрљао и морао би све испочетка.

Ово је управо разлог зашто се сетимо Сизифа кад обављамо неки узалудан посао.

Сања Крчединац V-3                                  

Змајева митологија: богови, богиње и јунаци из целог света

Кренула сам у потрагу за митовима да би урадила домаћи из историје. Отишла сам у библиотеку и од наставнице сам затражила  књигу у којој могу пронаћи потребне одговоре. Наставница ми је рекла да узмем књигу "Змајева митологија". Најпре сам у овој књизи сазнала да мит потиче од грчке речи која значи испричана или записана прича. Митови покушавају да објасне односе између богова и људских бића. Митови у овој књизи обрађени су према географском подручју где су настали. Изабрала сам оно што ми је требало, Грчку и њене митове. После уводног објашњења  митови су распоређени по абецедном реду. Док сам читала  књигу, свидео ми се један прелеп мит о Ахилу.
 Јунаци попут Ахила и Ајанта били су скоро исто важни колико и сами богови. У ствари, јунаци су обично деца неког бога и смртника којим се наглашава да су другачији од обичних људи.
 До 5. века п.н.е. људи су у светилиштима преносили дарове за јунаке чију помоћ су посебно желели да добију. Светилиштима су често грађена на местима где се сматрало да је јунак умро или је сахрањен.
 Кад је био беба, Ахила је његова мајка Тетида држећи за пету потопила га је у реку Стикс. Тим чином покушала је да га учини нерањивим. Међутим, пета за коју га је држала, остала је незаштићена.
 Ахил је био велики јунак. О његовом јунаштву сведочи и спев "Илијада". Кад је одрастао, Тетида је покушала да спречи његов одлазак у борбу прерушавајући га у девојчицу, док их Одисеј није разоткрио. Ахил је био вођа Грчке војске током опсаде Троје. Израз "Ахилова пета" означава нечију слабу или рањиву тачку, потиче из мита о Ахилу. Он је могао бити убијен само ако буде рањен у задњи део пете. Ахил је постао за младе Грке  савршен пример смелости и снаге.
У овој књизи налази се много занимљивих митова, тако да свако кога занима митологија  требало би да узме књигу и прочита је.

         Јелена Петковић V-3

Густав Шваб: "Приче из класичне старине"

На часу историје уживали смо док нам је наставница препричавала митове. Желела сам да проширим своје знање о митовима. Отишла сам у библиотеку  и тамо сам пронашла књигу "Приче из класичне старине". У њој су била четри мита, али мени се највише свидео мит о Прометеју.

 Прометеј је био потомак старог божанског рода којег је Зевс лишио престола. Прометеј је помагао људима. Учио их је да копају и клешу камен, да од блата пеку цигле... Преломни тренутак се десио на  скупу смртних и бесмртних људи. Прометеј је одлучио да одбрани људе од Зевса. Преварио је Зевса неколико  пута. Зевс одлучује да му се освети тако што ће људима ускратио ватру. Међутим, Прометеј краде ватру. Узима стабљику огромне мирођије са много сржи и убацује је у сунчана кола са распаљеним жаром. Убрзо, после тога, запламти прва ломача. Зевс није могао да поднесе непослушност и да би се осветио ствара Пандору (што значи свачим обдарен). Она се упути према Епитеју, простодушном брату Прометеја, да му принесе Зевсов дар. То је била наизглед обична посуда. Међутим, кад је Епимитеј отворио поклопац, излетела је по целом свету беда. У дну посуде стојала је нада. Пандора брзо затвори поклопац да не би и она изашла.Отуда у народу веровање кад је све нестало и изгубљено нада још остаје. Затим, Зевс устреми своју освету на Прометеја. Наредио је да га прикују за стену. Прометеј је био дуго година прикован. Сунце га је пржило, а птице су надлетале чекајући његов крај. Херакле, бог ватре, успео је да га спасе. Да би га ослободио, морао је неко други да умре уместо Прометеја. Херакле му постави као замену кенатаура Хирона, који је пристао да умре уместо њега. Тако је Прометеј ослобођен.
    Овај мит ми се свидео зато што нам даје поруку да будемо издржљиви, храбри и да се не предајемо у било ком тренутку. Нада последња умире. 

                                                                Теодора Грујић V-3