Мит о Танталу

Уживала сам док сам читала митове, а ипак сам одлучила да представим мит о Танталу.

Тантал је био Зевсов син. Владао је у Сипилу у Лидији. Био је необично богат и славан. Његов отац га је волео више од свих својих смртних синова. Сви су му поклањали своје верно пријатељство. Смео је да једе за Зевсовом трпезом. Међутим, Танталу је слава ударила у главу и почео је себе да сматра богом. Крао је нектар с божанске трпезе и њиме частио своје пријатеље смртнике. После смрти је одавао тајне бесмртника.  Учествовао је у крађи скупоценог златног пса који је Зевса као дете чувао на Криту. Зевс се љутио, али ипак опраштао свом вољеном сину. Међутим, Тантал није имао границе.

Позвао је све богове на ручак. Заклао је свог рођеног сина, по имену Пелопа, и припремио за гозбу боговима. Нико није јео,  сем Деметре која је била обузета својим проблемима.

Пошто је Тантал превршио сваку меру, богови су одлучили да га баце у пакао. Налазио се  поред језерцета, кад би се сагнуо да пије воду језеро би се сасушило. Био је гладан, а над његовом главом су стајале крушке, јабуке, нар. Кад би се исправљао да их дохвати, гране је ветар носио све више и више. Над његовом главом љуљала се огромна стена претећи да сваки час падне на њега и смрви га. Тако је Тантал био у подземном свету и троструко мучен.    

Док сам читала овај мит, постало ми је јасно зашто се каже Танталове муке.

                                                                                                                          Нада Врекић  V-3