Зекирија Тамир: Моја невидљива другарица - Рибљи језик

Ова књига је збирка необичних кратких прича. Свака је занимљива на свој начин, а мени се наручито свидела прича "Рибљи језик".
Била је субота, сунчан дан. Мама је синовима крпила чарапе, сва љута због огромне гомиле чарапа која се налазила пред њом, а још више због млађег сина који ју је стално нешто запиткивао. Имао је већ спремна питања о мору. Мама је знала да он већ зна све одговоре, то јој је и сметало, али његова опијеност морем није јој дала снаге да му ускрати одговоре. Син је пажљиво слушао како мама прича. Питао је да ли је море као кућа и да ли у мору живе рибе. Мајка му је рекла да по мору плови велики бродови и да живе велике рибе које једу људе. Причала је о мору, а он ју је нетремице слушао. Рекла му је још да рибе причају, али ми њих не разумемо. Син је само размишљао шта му је мајка све испричала. Пао је мрак, тата се вратио са посла. Рекао је тати кад порасте да ће убедити рибе да не једу људе, и да ће открити какав је то језик риба. Тата се само смејао и слушао шта његов син говори. Била му је симпатична радозналост његовог детета.

Овај одломак сам изабрала јер понекад будем знатижељна као дечак из ове приче.
                                                       

                                                                      Софија Попин IV-4

Фани Жоли: Необични контролни задаци

Ова је прича о девојчици, Мери-Лу Жилбер. Она се није много разликовала од својих вршњака, само никако није могла да пристане да извршава своје школске обавезе. Мери-Лу се стално претварала и измишљала разлоге да избегне своје обавезе. Међутим, њене обавезе нису нестале, него су се само гомилале.Онда је једног дана  дошао Меби ( то је био њен наставник) и објавио да је сутра контролни, и да нема одлагања. Мери-Лу је  смислила да је најбоље решење да се претвара да  се онесвестила.То је и урадила. Пред сам контролни задатак она се  срушила пред целим одељењем. Другови су је однели у болницу. Тако  се извукла да не ради контролни. Међутим, то није био крај њеним мукама. Меби је рекао да ће она 25.јула, када је поправни, радити сама контролни, за то време њени другови ће уживати на излету. Учила је вредно и непрестано. Контролни је чекала са нестрпљењем. Не морам да вам причам са којим је ишчекивањем чекала резултат свога рада. Добила је тројку. Радовала се тој оцени и одласку на распуст. Меби јој је поклонио златну хемиску, и захвалио се на дивним марамицама(  којим је пре покушала да га подмити), а она је научила да без труда нема успеха. Оловка од учитеља подсећала је на то, и њом је записала овај узбудљиви догађај.                                 
                                                                            
                       
                                                                                      Зорица Попин IV-4

Барбара Парк: Сара Б. Савић на тајном мистериозном задатку

                                       

           

Освануо је леп дан. Била је субота. То је дан када Сара Б. и њена мама иду у продавницу. Пре сваког  одласка у продавницу, Сара Б. је морала да се придржава одређених правила понашања. Није смела да једе нешто што јој мама није купила. Чак иако би узела само једну бомбону, њена мама би морала да плати целу кесу, тако да је морала добро да се контролише. Тог дана  Сара Б. била је несташна, па ју је мама водила на мали "разговор". Знала је тачно шта је чека. Обећала је мами да ће бити  боља. Када се вратила у продавницу, била је разочарана, јер није нашла жену како ју је она називала "бесплатна тета", та тета је делила бесплатне колачиће. Сара се надала да ће бар на тај начин да се заслади. Отишла је на чесму да пије воде. Пошто је дуго пила воде, мама јој је рекла да ће је чекати у реду са житарицама. Она је пила и пила воду, и онда је села на степеницу да би јој се слегло. Мисли су јој се вртеле у глави, била је љута на маму зато што је није водила код њене учитељице, Госпође. Она је баш хтела да сазна све о њој. Размишљала је шта да предузме да дође до неке информације. Док је седела, видела је да се врата продавнице отварају. Била је шокирана јер је видела нешто чему се најмање надала. Њена учитељица, Госпођа, улазила је у продавницу са непознатим човеком. Ово је била прилика о којој је Сара сањала. Скочила је и кренула на свој шпијунски задатак.  Сара Б. Савић сваки дан доживљава сличне неочекиване ситуације. Прочитајте ову књигу па ће те сазнати зашто.

                                                                                              Софија Попин IV-4

И велики су били мали: прича о кнезу Михаилу

Једном давно живео су краљ и краљица са својим сином Михаилом. Михаило је са татом редовно одлазио у лов. Међутим, њега је мучило нешто друго. Он се бојао мишева. Цар и Михаило пођу у шталу да дечак покуша да узјаше коња. Таман што су стигли, али дечак је угледао миша и брзо истрчао из штале. Отац је био збуњен. Оде до Михаила и упита га шта се то догодило  у штали. Михаило рече:"Оче,  јако се бојим мишева. Не смем да  приђем ни близу кад знам да су они у близини." Отац занеме, али и упита: "Драги сине, зар мишева да се бојиш!? "Михаило постиђено сагну главу и поче да плаче. Отац изађе из собе. Дечак је осећао да је разочарао оца и покушавао да замисли како је храбар и не боји се миша. Замишљао је како узима миша у руку, а срце му не лупа да искочи, него чује срце миша и осећа да је он уплашенији од њега. Одлучно устаде и крену ка штали. Већ при самом улазу у шталу, угледао је малог сивог миша. Гледали су се у очи. Дечак зажмури, дотакне миша, и потом га узе у руке и рече:"Не бојим те се више, сада сам спреман да будем нови краљ." После неколико година дошло је време да су Михаило и његов брат нарасли и постали спремни да буду краљеви. Преклињали су оца да изабере баш њих, али у том тренутку двораном протрча миш, Михаилов брат  се уплаши и побеже из двора.  У том тренутку краљ је прогласио Михаила за краља. Живели су срећно...

Кнез Михаило рођен је у Крагујевцу као други син кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Први српски владар коме је народ подигао споменик. Често се виђао са најумијим људима тог времана: Вуком Крараџићем, Ђуром Даничићем и Бранком Радичевићем. Личност овог владара чији споменик краси центар Београда, била је у много чему посебна. Убијен је у београдском парку Кошутњак 10. јуна 1868.године. Убиство је изазвало велику народну жалост.

                                                                                        Јована Зарупски IV-2

И велики су били мали: прича о Александру Македонском

У престоници Пели, у Македонији, краљ Филип II Македонски и принцеза Олимпија  добили су сина, и назвали га Александар. Први пут Александар је угледао коња, са пет година. Узмицао је пред њим разрогачивши очи  тражећи начин да што пре побегне из штале. Краљ рече:"Сине мој, како ћеш наследити мој трон ако се коња бојиш."  Александар га тужно погледа, брзо се окрете и побеже у двор. "Коња се боји?! Не ваља, мора савладати свој страх, па макар само сести на коња," рече краљ хватајући се за главу. Сутрадан Александра су опет одвели у шталу, али овај пут завезаних очију. Ставили су га на коња. Када је дечак схватио, да се налази на истом створењу пред којим је узмицао, стаде плакати па повика: "Оче, скини ме! Он је монструм!" Отац га скиде те изјави да нема сврхе терати Александра да јаше. Идућег дана дечак је изашао и играо се са другарима. Отац га је са врха куле посматрао и мислио: "Ако ми се први син коња боји, морам имати другог наследника." Те ноћи краљ је отишао у Александрову собу и рекао: "Пробај сине. Молим те." Дечак је занемео. Отац само устаде и рече: "Пробај." Дрвена врата зашкрипаше, а дечаку се чинило као да кажу: "Пробај! Учини оцу!" Дечак није спавао целу ноћ. Кад год би затворио очи, приказала би му се слика страшног створења које је разјапило чељусти и устремило се на њега. Отворивши очи појавила би се слика његовог оца, и огромна туга и разочарење које је видео у његовим очима. Јутро га је затекло уморног, и несвесно је кренуо ка штали. Стао је пред коња па рече: "Не бојим те се!" У трен ока био је  на коњу и храбро појурио из штале машући оцу: "Оче! Види! Јашем само за тебе!" Краљ поче да плаче од среће, истрча у дворско двориште и загрли га па рече: "Сада знам да имам поштеног наследника."


Филип Македонски је убијен 336. године п.н.е., убрзо након што је завладао Грчком. Његов син, Александар имао је само двадесет година када је постао краљ. Александар је био један од највећеих војсковођа свих времена. Током тринаест година ујединио је Грчку, Египат и Вавилон, разносећи Грчке идеје и обичаје по свету. Изенада је умро од грознице 323. године п.н.е. у тридесет другој години живота.

Софија Поповицки IV-2

Виртуелан интервју са Светим Савом

Ученик: За Србе је одувек била највећа срећа  и дар од Бога имати што више деце. Стефан Немања и његова супруга Ана већ су имали два сина. Молили су Бога да им подари још једно мушко дете. И Бог се смиловао и благословио их Вама.
Свети Сава: Јесте, моји родитељи су ме добили под старост, али су ме јако желели. Дали су ми име Растислав, скраћено Раско, да будем снажан, чврст и дуговечан као храст.
Ученик: За то време било је препирања ко ће водити српску државу. Зашто Ви  нисте  хтели да је предводите када сте имали прилику?
Свети Сава: Јесте, имао сам прилику да предводим српску државу, владао сам Хумском облашћу кратак период, али тада не бих стигао да се посветим својим интересовањима. Знате, ја сам некако одувек био окренут цркви и Богу, у томе сам проналазио смисао и веру која ме је бодрила да у том сегменту дам све од себе , а да и другима буде боље.
Ученик: Пошто сте се окренули цркви и Богу, напустили сте браћу, родитеље, и побегли далеко, у манастир. Најпре, како сте то учинили и зашто?
Свети Сава: Пре свега да кажем да сам одувек маштао о Светој гори, далеким шумовитим брдима на обали мора у Грчкој. Моја је била одлука да побегнем, оставим све и одем у манастир. То се догодило веома брзо. Отишао сам са људима са двора. Док се ловачка пратња одмарала, ја сам се искрао са три монаха и побегао у далеку Свету гору.
Ученик: Када сте стигли на Свету гору, Ви сте се на веома чудан начин замонашили. Како се то догодило и које је било Ваше монашко име?
Свети Сава: Да, то је истина. Замонашио сам се на веома чудан начин. Када су сви заспали, игуман манастира одсекао ми је косу и обукао у монашко одело. Тада повратка није било. Више нисам био принц Растко Немањић, него монах Сава.
Ученик: Били сте веома вредни, праведни и добри па сте, претпостављамо, чинили велики број активности за развој српске државе.
Свети Сава: Учинио сам шта сам осећао да треба. Отварао сам прве школе и болнице у Србији. Бринуо сам о сиромашним и болесним људима.
Ученик: Вама се придружио и Ваш отац, Стефан Немања, и замонашио се у манастиру Ватопеду. Како је било његово монашко име, и пре него што је напустио престо, шта је оставио својим синовима Стефану и Вукану?
Свети Сава: Када се мој отац замонашио, добио је име Симеон. То се догодило 1197. године. Пре него што се замонашио средњем сину Стефану уступио је Рас, а најстаријем Вукану дао је на управу Зету.
Ученик: Познато је да сте Ви и Ваш отац Симеон подигли манастир које је то било године и да ли сте саградили још нешто на Светој гори?
Свети Сава: Пре свега да кажем да смо подигли манастир Хиландар. Градња манастира почела је 1198. године. После градње Хиландара подигли смо Карејску испосницу, намењену монашком тиховању.
Ученик: Када је Ваш отац умро, за све вас био је то тужан дан. После његове смрти да ли сте могли да обављате послове које сте раније обављали?
Свети Сава: Да, после смрти мога оца сви су били тужни. Морао сам да обављам послове које сам раније обављао, али сам дошао у Србију да помогнем својој браћи Вукану и Стефану. Од новца који нам је остао уређивали смо манастире и цркве.
Ученик: То је било племенито од Вас. Поред помагања браћи и изградње, да ли сте се још нечим бавили и да ли Вам је то полазило за руком?
Свети Сава: Јесам, отварао сам школе и учио децу да читају и пишу, како би касније могли да нађу неки бољи посао. Учио сам их да верују у Бога и да му се моле.
Ученик: Чуо сам и да сте лечили народ. Да ли је то тачно?
Свети Сава: Помагао сам колико сам могао. Лечио сам сиромашне и богате, нисам правио разлику међу људима. За собом сам оставио многе саграђене болнице.
Ученик: Да ли би желели да прошетамо и да нам испричате можда неку анегдоту из Вашег живота.
Свети Сава: Наравно. Док сам био учитељ, једном ђаку нестане теглица меда. Да бих пронашао крадљивца , узвикнуо сам гласно својим ђацима: « Ко је украо мед, пашће му данас пчела на капу.» Када су ђаци изашли на ручак , онај што је украо мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу. Тако се крадљивaц сам одао.                              
    
Данијела  В.  V3    Сима Б. V3

Светлана Велмар-Јанковић: Књига за Марка Београд:Стубови културе,2007.

Светлана Велмар-Јанковић родила се 1933. године у Београду. Тамо је ишла у основну школу и гимназију. Студирала је француски језик и књижевност. Одувек је била наклоњена књижевности за одрасле. Написала је много сјајних романа који су веома често награђивани: Ожиљак, Лагум, Бездно, приповетке Дорћол, Врачар, драму Кнез Михаило... Њене књиге превођене су на многе језике. Књижевност за децу није јој била страна. Када се први пут запослила била је новинар у дечијем листу Пионир. Тамо је за мале читаоце бирала најлепше бајке, приче, песме... Међутим, временом се посветила писању за одрасле све док једног дана 1991. године није постала бака. Улога баке јој се јако допала, оживела је сва сећања на књижевност писану за децу и одједном родила се идеја да напише књигу за децу.
Ова књига намењена је пре свега њеном унуку Марку, али и свим осталим дечацима и девојчицама као приче пред спавање. Често је у својим књигама за одрасле писала о познатим владарима из наше историје. Тога се није одрекла ни у Књизи за Марка. Она речима осликава детињство наших владара из периода средњег века. То су деца са сличним страховима и несигурностима која су нам свима блиска. Тешкоће одрастања и неразумевања за њихове проблеме муче и њих  као и све њихове вршњаке. Понекад при решавању тих проблема помажу им чудесна бића као у бајкама. Можда баш због тога ове приче су бајковите и идеалне за читање пред спавање. Нарочито занимљиво је што нас на крају приче ауторка упознаје са историјским чињеницама о јунацима њених прича. Ви сте већ у читанкама за 4. разред имали прилике да уживате у одломку из приче Златно јагње у којој се прича о Растку Немањићу који ће постати Свети Сава. У књизи можете да уживате у причама о: Стефану Немањи, Стефану Дечанском, Марку Краљевићу...

 Задатак
Кад прочитате ове приче, изаберите неку историјску личност, о којој није испричана прича, вратите је у детињство, смислите радњу и тако сачините још једну причу за лаку ноћ. Ваше радове предајте библиотекарки.