Креативно писање

Лексикон

Не постоји битна разлика између речника и лексикон, зато се они сматрају синонима. У најширем смислу сматра се да они  чине читав инвентар (складиште) лексичких јединица једног језика заједно са системом правила и граматиком датог језика.  Међутим, они обично дају преглед неке области која може бити и ван језика. Тако да данас имамо лексиконе најширег спектра и значаја: са значајним техничким појмовима, појмовима из биологије и слично. Лексикон је добио назив од  назива дела, Lexicon totius latinitatis кога је сачинио Егидио Форцелини 1711. године. Ово дела које је садржало различите одреднице од општег значаја поређане абецедним редом. Управо је то одлика лексикона,  да се одреднице ређају абецедним или азбучним редоследом и да за тему имају неку област , а да су чланци о њој послагани управо овим редоследом. Данас  готово да не постји област која нема свој лексикон. У лексикону се сазнаје основно о неком термину, а врло често постоји литература која нам служи да проширимо истраживање ако је потребно. Лексикон можемо користити и у настави за проширивање знања из неког предмета.

Топоними

Вероватно си и ти често размишљао зашто се твоје место или део града у коме живиш зове баш тако. Топоним је географски назив неког места, града, села, државе, реке, језера, планине, мора и др. Према начину настанка назива имамо поделу топонима, па тако разликујемо:

• Ороними
• Хидроними
• Хороними
• Урбаноними
• Етноними и сл.

Тако на пример ороними (грч. oros — планина и грч. onoma — име) су географски називи узвишења у рељефу Земљине површине. Описују све физичке облике настале радом унутрашњих и спољашњих сила Земље; хидроними су географски називи водених површина на Земљи.

Наука која проучава топониме назива се топонимика. То је наука о географским називима топонимима. Назив потиче од грчких речи: topos - место и onoma - име, назив. Бави се њиховим значењем, структуром, пореклом и распрострањеношћу. Тесно је повезана са историјом, етнологијом, картографијом и лингвистиком.

Практични задатак топонимике нама је и најинтересантнији јер њиме се баве лингвисти ( лингвистика – наука о језику). Они настоје да  изврше транскрипцију географских назива, коју чини установљавање њиховог писања, превода и прилагођавања језику.

Плагијат

Реч којој можда не знаш значење, али која се данас веома често помиње. Међутим, она данас има далеко шире значење него што је имала приликом настанка. Plagijat (lat. plagium = отимање људи, трговина људима), означава свесно или несвесно присвајање туђих књижевних или научних идеја и текстова као сопствених.  Још у антици овакво понашање се називало се књижевном крађом.  Од 19. века плагијатор се законски гони и дужан је да надокнади штету, док се његово плагирано дело уништавало. Сматра се да је плагијаторство и не дозвољено коришћење цитата, без назначавања извора. Од плагијата треба разликовати преузимање извесних мисли и тема од стране истинских обдарених стваралаца.

Свакако вам је познато да се данас готово све може плагирати. Интернет је као златна кока који сви користе, а при томе нису свесни у које замке могу упасти. Пре свега, многе информације на интернету нису проверене. Данас свако може да пише и то објављује, а да нема неког ко то проверава и потврђује му тачност. Па и сама Википедија настала је на тај начин, добровољци су постављали своје прилоге о одређеној теми и онда је то објављено. Зато морате бити веома опрезни при претраживању информација са интернета, најсигурније је тражити проверене изворе, институције или појединце који својим именом гарантују тачност наведених података. Међутим, најстрашниjе је ако тако преузете податке потпишете и присвојите као своје. Значи обавезно је навести извор који су вам  послужили за писање нпр. неког рада, било да су они преузети са интернета или је у питању нека књига.

Плагијати данас постоје у свим областима живота. Готово да нема производа, наручито у текстилној и модној индустрији да нема свој плагијат. О плагијатима се све чешће говори јер су постали проблем модерног доба, тако да се измишљају програми да би се утврдила оригиналност неког дела, мењају се закони и слично.

Цитат

Сигурно ти је познато да навођење туђих речи у неком тексту називаш цитат.   За цитат у Речнику књижевних термина пише (lat. Citatus- позван за сведока) навод, навођење нечијих речи, дословно или само по смислу, из књижевног или научног текста. Наводи се као потврда или илустрација сопствених речи. Правило је да се цитиран текст обавезно обележи наводницима или  напише  косо ( италик) у тексту.  Исто тако је важно да се обавезно наведе податак о делу из кога је цитат узет.

Цитатност

Употреба цитата је стара колико и књижевност, али термин цитатност, настао у време авангарде. Он одваја позајмицу од плагијата и за научне раднике је веома важан јер број цитираности одређеног дела сведочи о значају информација у самом делу. На линку испод можете погледати колики значај има цитатност и како је он на овом веб-сајту осмишљен.


Најпознатији српски цитатни индекс

 

Извор

1.    Речник књижевних термина, Бањалука: Романов, 2001.
2.  http://sr.wikipedia.org/( преузето 25.2.2012.)

Креативно писање - есеји

Направили смо електронски часопис у којем су радови наших ученика који иду на литерарну секцију Креативно писање.Проучавали су књижевнонаучне врсте, задатак им је био да напишу есеј. Одлично су се снашли јер их је већина ученика седмог разреда, а есеј се као књижевна форма помиње тек у осмом разреду. То само потврђује да нису залутали у литерарну секцију. 

Кликом на часопис можете га погледати у целости.

Прича у сликама

Ово је само део радова наших ученика који иду на литерарну секцију Креативно писање. Задатак им је био да сликама повежу радњу романа Милована Витезовића Чарапе краља Петра и судбину Мирослављевог јеванђеља, које се помиње у овој књизи. Њихове приче у слици су веома интересантне, па можете и ви да их погледате.

Рајка Регељац

Јована Богојевац

Сања Килингер

Ђорђе Николић

Меланија Попин

Лазар Секицки

Кључне речи

Рајка

Меланија

Јована Б.

Милован Витезовић: Шешир професора Косте Војића

Милован Витезовић, српски писац, али и  дугогодишњи уредник играног програма на националној телевизији, пише песме, романе, драме, филмска и ТВ сценарија, есеје, критике и афоризме. Међутим, шира публика га памти преко његових екранизованих романа Лајања на звезде и Шешира професора Косте Вујића. Иако је од почетка писан као роман, Шешир професора Косте Вујића је своје прво јавно представљање имао као телевизијска драма, која је први пут приказана 1972. године. Уврштена је као најгледанија ТВ драма Телевизије Београд. Место је нашла и у Антологију телевизијске драме. Роман је награђен наградом Политикиног забавника 1984. године. Занимљиво је да се поново, након толико година и успеха, поново снима римејк овог филма. Редитељ, уједно и сценариста, Здравко Шотра проширио је сценарио и саопштио: Трему би једино требало да има Берчек јер ће професора Вујића играти после Павла Вуисића. Павле Вујисић сјајно је представио лик необичног професора. Приликом једног интервјуа открио је шта га је подстакло и инспирисало да тако успешно дочара лик професора: Играо сам професора Вујића у телевизијској драми Милована Витезовића. Било је то право задовољство, зато што сам као ђак имао једног занимљивог професора кога сам имитирао, који ми је уствари, био идол. Увек сам знао шта ће тај професор да учини. Кладио сам се са другарима кад ће да се почеше иза ува. Играјући професора Вујића, ја сам све време мислои на тог свог драгог професора, који се, сиромах, убио. Имао је неке своје бубице.
Шта чини ову књигу толико занимљивом и посебном? Можда баш универзалност радње и сећање на школско доба као доба безбрижности и драгих успомена. Радња је смештена на сам крај 19. века. Коста Вујић је необичан професор немачког језика пред пензијом. Он испраћа своју последњу генерацију матураната. Он је при крају радног века, а они пред животом прупуном изазова. Иако му задају доста главобоља својим несташлуцима, професор Вујић временом схвата да међу тим мангупима има будућих научника, песника, математичара и политичара. Он у њима препознаје будуће академике, припаднике интелектуалне елите столећа које долази. Описује њихове последње гимназијске дане, удварања и љубавне јаде, књижевне седељке, њихове дане младости уз укус првих мајских трешања... Матуранти професора Вујића су они који ће касније обележити Србију свог времена: Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јаков Продановић, Милорад Митровић и др.

Задатак

Књига је веома питка, чита се у даху. Покушај да проникнеш и откријеш зашто буди подједнако интересовање после толико година. Твој став треба да нам саопштиш кроз новинарски жанр критика. Кроз новинску критику открива се значење и вредност разних уметничких дела. Критика је начин да се уметничко дело процењује и оцењује. Треба да уочиш и издвојиш појединости које ће ти помоћи да изнесеш свој став. Не просуђуј на нивоу свиђа ми се или не, него уверљиво нам објасни свој став. Када критикујеш не буди груб или непристојан, него образложи културно своје мишљење.

Драга Сашка,

Твој проблем није тако тежак како ти се чини. Он се може решити веома лако. Ако си заљубљена, то је нешто веома лепо и не треба да се плашиш тога. У почетку, у тим ситуацијама, и сама  сам била уплашена и збуњена. Међутим, искуство ме је научило да нема потребе да се тако осећам. Пронашла сам начин како да изађем из зачараног круга. Дуго сам била заљубљена у једног дечка. Ништа се није дешавало, а мом узбуђењу и збуњености није било краја. Сетила сам се и своја осећања поверила сам најбољој другарици. Она ме је пажљиво саслушала и посаветовала. Саветовала ми је да ако ми је заиста стало до тог дечка, морам да се потрудим да сазнам што више о њему. Истакла ми је да је важно да сазнам и оне све небитне ствари, типа за који фудбалски тим навија и слично. Наравно, другарица или више њих, приликом овог задатка, могу ти бити драгоцене. Када све то сазнаш, прелазимо на други ниво. Дечко који ти се свиђа треба да примети да и ти постојиш. Скупи храброст и прођи поред њега са благим осмехом на лицу. То је најсигурнији начин да схвати да постоји тако лепа девојка у његовом окружењу, остаје му само да се пита: Како те пре није угледао. Само мало причекај и видећеш промене. Желим ти да што пре решиш овај проблем и много успеха у школи. Не заборави, љубав је лепа, али никако немој да запоставиш своје обавезе.

                                                                                   Драгана

Драга Сашка,

Док сам читала твоје писмо, сетила сам се да сам се недавно осећала скоро исто. Међутим, сада када је то иза мене, сад кад сам најсрећнија на свету, увидела сам да ти проблеми нису тако страшни како ми се чинило.

Ако ти се Станко толико свиђа, кад га видиш црвениш се и бојиш се, скупи снаге приђи му, реци му све што мислиш и осећаш. Наравно, ако само желиш да му покажеш да  ти се свиђа, то не би требало да буде неки велики проблем, веруј ми, знам из искуства. Ниједан дечко неће да ти приђе ако си окружена другарицама. Издвој се понекад и прошетај сама. Тада ћеш изгледати самоуверено, а то је најбољи начин да привучеш пажњу. Покушај да облачиш само оно у чему се осећаш природно, увек остани оно што јеси. Твоја природна лепота магично ће привлачити дечаке, па и Станка. Буди комуникативна, опуштена. Направи први корак, и могу да ти гарантујем да ћеш остварити своје снове. Нема оклевања, право у нове изазове. Срећно!

                                                                                            Тамара

Драга Сашка,

Сви знамо да у овом периоду твог живота долази до разних проблема који ће те мучити. Неки од њих ће ти се чинити тешким, огромним и нерешивим. Вероватно о њима нећеш хтети ни са ким да говориш. Међутим, иако теби сада не изгледа тако, сваки проблем је решив. Уосталом, ако се потрудиш, увек ћеш наћи некога да ти помогне. Пре свега мораш да победиш своју стидљивост и страх. Ако си заљубљена и имаш симпатију, то је сасвим природна и нормална ствар. Треба да будеш сигурна у себе, своја осећања, жеље. Следећи пут кад видиш Станка, немој прелазити на другу страну улице, окретати главу, спуштати поглед и слично. Прођи поред њега, осмехни се и изговори бар: Ћао. Не плаши се. Није то ништа страшно, а и не боли. Лепо ћеш се осећати када ти узврати, сигурна сам. Сваки следећи пут га успут нешто питај, на пример: Како си? Јеси ли гледао филм...? Ако ти на нека питања одговори одушевљено или ипак згрожено, знаћеш шта воли, а шта не. Само, немој да претерујеш и да превише давиш. Буди природна, забавна и дружељубива. Свако пада на то. А и да знаш, стидљивост већ дуго није у моди.

        Љиљана

Драга Сашка,

Твој проблем није толико озбиљан како ти се чини. Љубав је одувек велика мистерија, баш зато што се постојање овог осећања не може предвидети, доказати, нити измерити. Уствари...Прво би требала да сазнаш да ли Станко гаји било каква осећања према теби, што је веома лако. Између две особе које се допадају једна другој постоји и хемијско струјање. При самом размишљању о Станку, покрећеш лучење «супстанце нежности». Значи, мораш да сазнаш да ли Станко исто, или бар слично осећа. Овакак проблем немаш само ти. Многима, да будем прецизнија, свима се то бар једном десило. Проблем ћеш решити тако што ћеш сазнати у каквом се окружењу Станко креће. Мораш да сазнаш скоро сваку ситницу о њему. За почетак подели у његовом одељењу неки лексикон у ком се налазе питања типа: Где волиш да излазиш? Какву музику слушаш? и слично. Тако ћеш сазнати неке битне чињенице о њему. Када будеш добро обавештена о томе шта воли, биће ти лакше. Имај стрпљења, нека те срце води, оно ће ти показати пут.

                                                                                                                                             Нина

Драга Сашка,

 Када сам била твојих година, често су ми се дешавале такве ствари. Љубав, симпатије, трема, страх и мислила сам да нема решења за такве проблеме. Али како сам одрастала, некако је све долазило на своје место.
… Он се теби веома свиђа, подрхтаваш сваки пут кад прођеш поред њега, црвениш када вам се сретну погледи, једноставно “љубавна хемија“, ако то можемо тако назвати. Оно што је сигурно тачно, а и са сигурношћу тврдим, јесте то да ниси једина. Свим твојим вршњацима се то дешава, и углавном задобијају љубавне главобоље. Он ти се свиђа, волиш га на неки посебан начин, желиш да му приђеш, али не знаш како. Ако си друштвена и причљива, саветујем ти да му приђеш и упиташ га нешто што ће га можда заинтересовати. Хоћу да кажем да би требало да се укључиш у његово друштво и ослушнеш о чему причају како би сазнала шта он воли и на шта обраћа пажњу. За почетак је довољно да му понудиш неки цеде, књигу или било шта што би му дало до знања да ти је стало до њега. Касније када се зближите, стално му се смеши и ако он ништа не предузима по питању вас, баци се на посао! Питај га да се прошетате до оближње библиотеке, одете до посластичарнице и сл. Ако почнете да разговарате, пажљиво га слушај и покушај да будеш, просто природна, онаква каква јеси.
Када мало болље размислим, ви тинејџери се сада налазите у овом периоду када вам све смета, сви вас нервирају, али када је ЉУБАВ у питању, постајете осећајни, срећни и све око вас је радосно. Стога, Сашка, буди онаква каква јеси и пребродићеш све потешкоће. Срећно!
                                                                                                                                     Даца

Мит о Танталу

Уживала сам док сам читала митове, а ипак сам одлучила да представим мит о Танталу.

Тантал је био Зевсов син. Владао је у Сипилу у Лидији. Био је необично богат и славан. Његов отац га је волео више од свих својих смртних синова. Сви су му поклањали своје верно пријатељство. Смео је да једе за Зевсовом трпезом. Међутим, Танталу је слава ударила у главу и почео је себе да сматра богом. Крао је нектар с божанске трпезе и њиме частио своје пријатеље смртнике. После смрти је одавао тајне бесмртника.  Учествовао је у крађи скупоценог златног пса који је Зевса као дете чувао на Криту. Зевс се љутио, али ипак опраштао свом вољеном сину. Међутим, Тантал није имао границе.

Позвао је све богове на ручак. Заклао је свог рођеног сина, по имену Пелопа, и припремио за гозбу боговима. Нико није јео,  сем Деметре која је била обузета својим проблемима.

Пошто је Тантал превршио сваку меру, богови су одлучили да га баце у пакао. Налазио се  поред језерцета, кад би се сагнуо да пије воду језеро би се сасушило. Био је гладан, а над његовом главом су стајале крушке, јабуке, нар. Кад би се исправљао да их дохвати, гране је ветар носио све више и више. Над његовом главом љуљала се огромна стена претећи да сваки час падне на њега и смрви га. Тако је Тантал био у подземном свету и троструко мучен.    

Док сам читала овај мит, постало ми је јасно зашто се каже Танталове муке.

                                                                                                                          Нада Врекић  V-3

Драга Сашка,

Чула сам за твој проблем и одлучила да пробам да ти помогнем. То што ти се догађа веома ми је познато, и сама имам слично искуство
Када сам била твојих година, много сам се заљубила у једног дечака који је био годину дана старији од мене. На часовима нисам претерано пазила шта наставници предају, јер сам стално мислила на њега. Међутим, једног дана док сам била у продавници да купим ужину, иза мене се створио баш он! Трудила сам се да се правим да га нисам приметила, али руке су ми све јаче дрхтале и колена су почела да клецају. Купила сам шта сам хтела, и најбрже што сам могла, покупила сам ствари и кренула из продавнице.Тада сам зачула његов глас како ме дозива:
- Тијана, је ли ово твоје?
Нагло сам се окренула и видела њега како држи мој шал. Збуњено сам помислила: "Зар он зна моје име?!" У стомаку ме је нешто заголицало и нисам могла ни глас да изустим. Наставио је реченицу:
- Мислим да ти је испало из јакне.
Једва сам скупила храбрости и тихим гласом промуцала:
- Д...да то је моје.
Пришао ми је, и док ми је давао шал, приметила сам да и њему руке дрхте и узвикнула:
- Хвала! Поцрвенела сам и излетела напоље.
Ближио се Дан заљубљених. Нисам намеравала да  купујем поклон никоме, мада сам и даље била лудо заљубљена. Међутим, иако се нисам надала после великог одмора, на мојој школској клупи сам нашла писмо у облику срца. Прво сам помислила да се неко нашалио са мном, али када сам отворила то писмо, писало је ЊЕГОВО име у потпису! У писму ми је написао колики је утисак на њега оставио наш сусрет. Нисам могла да верујем, ипак није била шала, и њему није свеједно. То писмо ми је помогло да схватим да је и он биће од крви и меса и моја трема је полако нестајала.
     То је била моја прва, велика и незаборавна љубав. Надам се да ти је моја прича помогла да схватиш да смо сви ми људи и да је љубав нешто сасвим природно.То што тренутно осећаш је сасвим природно и дешава се свима. Опусти се и дозволи да ти се љубав догоди.

                                                                                                                
                                                                                               Тијана...

Ружица Обрадовић: S.O.S. за тинејџере. Београд:Креативни центар,2007.

Свако време носи своје бреме, каже народна пословица, али... Није увек једноставно борити се и супроставити се проблемима који те тиште. Наручито то није једноставно док одрасташ и када ти је до мишљења других и њиховог прихватања стало више него икад. Управо то је и периoд кад се стидиш својих проблема и није једноставно да их поделиш са другим. Бојиш се исмевања, поруге, а не умеш сам себи да помогнеш, да олакшаш. Ово је права књига за тебе. S.O.S. (потиче из енглеског језика и у буквалном преводу значи спасите наше душе; по међународном сигналном кодексу позив у помоћ у случају крајње опасности) за тинејџере показаће ти да ниси сам, да твоје проблеме имају и други, и што је најбитније упутиће те како да их решиш да помогнеш себи или неком свом вршњаку. Примера је много, неки ће ти можда бити смешни, али већина ипак познати. Одговори на питања у књизи разврстани су према односима које градимо кроз живот. Најпре са самим собом, кад смо незадовољни својим понашањем, изгледом, па односи и проблеми са пријатењима, у љубави, школи, породици.

Задатак

Ваш задатак је да прочитате Сашкину причу и уз помоћ искуства из књиге покушате да је охрабрите и помогнете јој да реши свој проблем.

Идем у 6. разред основне школе. Одличан сам ђак и немам неки великих проблема, само кад видим Станка!!! Кад видим Станка, ја више нисам ја. Не знам шта говорим! Шта радим! Пре неколико дана наставник биологије ме је послао, да прочитам обавештање о састанку еколошке секције свим одељењима. Све је било добро док нисам дошла до VII-1. Стајала сам пред вратима као скамењена. Рука је кренула ка брави, али ноге су укочено стајале, нису хтеле напред. Стајала сам као кип, читаву вечност. Одједном је зазвонило. Жагор се зачуо са свих страна. Тргла сам се као из дубоког сна и отрчала брзо у своју учоницу. Наставник ме је гледао упитно. Сагнула сам главу и само прошапутала да сам прочитала у свим одељењима, сем у VII-1 Зажелела сам да се земља отвори и прогута ме. Образи су ми горели. Тело се тресло, а о срамоти коју сам осећала не могу ни да причам. После тога данима нисам долазила к себи. Нисам знала коме да се обратим. Повукла сам се скроз, нисам излазила ни на одмор. Шта да радим? Како да живот вратим у нормалу?

                                                                                                   Сашка                      

Изгубљена књига

Ликови: Јована, Данко, Библиотекарка, Милица, Соња.

                                                Учионица

Данко: Јована, хајде да идемо на игралиште, сви су већ тамо!

Јована: Супер, али само да одем до библиотеке.

                                                   Библиотека

Јована: Добар дан.

Библиотекарка: Добар дан,  Јована. Могу ли некако да ти помогнем?

Јована: Хтела сам ону књигу, коју сам Вас замолила да ми сачувате кад Соња врати.

Библиотекарка: Ево, ту је. Данас је баш Соња вратила. Знаш шта треба да радиш...

( Јована се потписује на картон и пружа га библиотекарки ).

Јована: Како да не. Хвала Вам. Видимо се. Довиђења.

Библиотекарка: Довиђења,  Јована.

                                                  Учионица

Соња: Хајде, Јована. Сви су већ изашли. Стигла је и наставница физичког.

Данко: Ајде! Где си до сада? Спакуј ствари у  торбу, и крећемо. ( Обраћа се Јовани ).

Јована: Милице, шта ти радиш ту? Ниси са осталима?

Милица: Не, ја сам редар, а и не радим физичко.

Соња: Ајде! Где сте?

Милица: Види, заборавила је књигу. ( Гледа књигу на Јованином столу и узима је у руке ). Даћу јој после часа, кад кренемо кући.

                                                      Школско двориште

Милица: Соња, где је Јована?

Соња: Она је већ отишла са Данком. Не знаш шта си пропустила! Јована је дала завршни ударац. Захваљујући њој победили смо осмаке.

Милица: Супер. Ајде, видимо се. Ћао.

Соња: Ћао!

                                                        Јована у својој соби

Јована: Стварно је био супер дан у школи. Немам много ни за домаћи, имаћу времена да читам. Дуго сам чекала свој ред на ову књигу. Идем одмах мало да читам, касније ћу да учим. ( Отвара торбу и тражи књигу). Књига ми је у торби...Где ми је књига? Није ту. Немогуће! Ставила сам је сигурно у торбу. Ајде да погледам још једном. Нема је. Шта ако сам је изгубила? Шта ћу сад? Шта ћу рећи библиотекарки? Јао, Боже! Где је?

                                                         Милица у својој соби

Милица: (Узима телефон и позива Јовану). Хало. Добар дан. Овде Милица. Требала би ми Јована.

Јована: Здраво Милице, ја сам.

Милица: Здраво Јована. Шта радиш?

Јована: Лудим. Лепо лудим. Замисли нема ми нигде књиге из библиотеке. Убићу се! Шта ћу сада?

Милица: Хеј, можда имам решење за твој проблем.

Јована: Шалиш се. Стварно!?

Милица: Књигу си заборавила у школи, ја сам је понела, зато ти се и јављам.

Јована: Јупи! Милице, ти си царица. Хвала ти до неба! Шта бих ја без тебе!

Милица: Добро је што сам је ја пронашла, можда се то не би тако добро завршило да је књигу пронашао неко други.

Јована: Хвала ти, Милице. Ово ми је да научим да се књиге морају чувати. Замисли да сам је стварно изгубила!? Одсад ћу водити више рачуна. Научила сам лекцију да се журбом ништа не постиже, а последице могу бити грозне.

Милица: Знам да јеси. Хеј, идемо касније на игралиште? Чула сам за твој успех данас.

Јована: Само без журбе!

               

                         Библиотечка секција VIII-3

Александар Дудуковић:"Приче с Хоризонта"

  Добила сам задатак да препричам један мит. Отишла сам у библиотеку у потрази за књигом која ће ми помоћи. "Приче са Хоризонта" понудиле су ми одговоре које сам тражила. Ова књига проучава Грчку митологију, описује настанак света, богове и њихове склоности. Најинтересантнији ми је био мит о Сизифу.Сизиф је важио за најмудријег и најлукавијег човека у тадашњој Хелади. Када је Зевс отео кћерку речног бога Асопа, лукави Сизиф, који је неким случајем сазнао тајну ко је украо и где је сакрио Асопову кћер, желео је своју информацију  да искористи. Тражио је да Асоп снабде Акрокоринт извором питке воде пре него што му открије шта је било са његовом ћерком. Када је Асоп створио извор на коринском акропољу, Сизиф му је саопштио да је Зевс тај који му је отео ћерку. Зевса је понашање Сизифа веома разгневило и одлучио је да казни Сизифа за пример осталим људима, да знају да се тајна богова не сме одавати. Наредио је богу Тантосу да Сизифа одведе у подземни свет. Сизиф је био лукав и вешт па је успео да насамари бога смрти, и затвори га у подрум. Цео поредак ствари био је доведен у питање, па је Зевс послао бога рата да ослободи бога Тантоса. Ослобођен Тантос зграбио је Сизифову душу и однео је у подземни свет. Сизиф је лукаво надмудрио Хада, који га је пустио из подземног света да разговара са својим укућанима, али под условом да се врати. Сизиф је отишао, али се није вратио. Разбеснели Хад поново је послао бога Танотоса по Сизифа. Кад је на једној гозби од испијеног вина Сизифу попустила пажња, зграбио га је и вратио у подземни свет. Богови нису волели да се реметити њихов ред, и Зевс је одлучио да за сва времена упозори људе на то, па је Сизиф кажњен за пример. Он је кажњен да уз брдо ваља камен. Сваки пут кад би стигао до самог врха брда камен би се скотрљао и морао би све испочетка.

Ово је управо разлог зашто се сетимо Сизифа кад обављамо неки узалудан посао.

Сања Крчединац V-3